4.7.15.

Dovođenje Ibrahimovića bio bi promašaj!

Bivši hrvatski reprezentativac, Zvonimir Boban, u izjavi za italijanske medije dao je svoje mišljenje o aktuelnom stanju u italijanskim gigantima i aktuelnom prelaznom roku.

On je u intervjuu za italijanski Sky Sport rekao da bi dovođenje švedskog napadača bio pogrešan potez, jer je Milan već doveo dva napadača i da bi još jedan bio previše. Istakao je da su Carlos Bacca i Luiz Adriano sasvim dovoljni u napadu i da bi Ibrahimovićev dolazak samo gušio prethodnu dvojicu.

"Bacca igra na poziciji špica i ja ne vidim kako bi on i Ibrahimović mogli da igraju zajedno. Takođe on je vrlo skup i njegovo dovođenje bio bi veliki rizik, u napadu. Tandem Bacca-Adriano je pun pogodak", rekao je Boban za Sky Sport.

Takođe, legenda Milana je rekao da bi 'Rossoneri' morali da dobiju pojačanje pre svega u odbrani jer je to trenutno slaba tačka tima.

On smatra da bi ekipa koju predvodi Siniša Mihajlović trebalo da igra u formaciji 4-4-2 sa Adrianom i Baccom u špicu.

"Rano je za bilo kakve ocene, videće se već na startu sezonu kako će se pojačanja uklopiti u tim, ali mislim da je Inter doveo bolja pojačanja u ovom prelaznom roku i da je trenutno bolja ekipa", istakao je Hrvat.

Milan je prethodnu sezonu završio na 10.mestu posle očajne sezone, pod vođstvom italijanskog trenera Filippa Inzaghija.

Dovođenje Ibrahomovića opet je aktuelno na San Siru, vest pročitajte ovde.

Izvor: sportske.net

"Narednik" Miha!

Nema šale sa novim trenerom Milana. Ovo su njegova pravila!

Juče je bilo predstavljanje, vrcalo je od optimizma, danas je Siniša Mihajlović izbrisao osmehe i počeo sa ozbiljnim radom.

Odmah je krenuo sa jakim treninzima, iznervirao se par puta i povisio ton, pogotovo kada igrači greše u predaji lopte.

"Nemoj to da se dešava, nema rivala", odjekivao je Mihin glas "Milanellom".

Novina su dupli treninzi od prvog dana, osim vikendom, tokom priprema će igrači praktično čitav dan provoditi u "Milanellu".

Nema više ni ekstravagantnog izgleda, kresta, ludih frizura, od danas je to zabranjeno. Mihajlović je već rekao Berlusconiju da je radna etika osnov i da se vraća principima koji su važili u italijanskom fudbalu devedesetih, kada je Miha igrao i kada je Serija A bila ubedljivo najbolja liga na svetu.

Pravi pristup je osnova za dobar rezultat i to Mihajlović zna. Šampionat počinje sredinom avgusta, Milanu je potreban sprint na startu, zbog toga srpski trener čini sve da od prvog dana ekipa ima to na umu.

Pojačanja će još stizati, ali svejedno i sa sadašnjim kadrom očekivanja su velika.

Prva provera je 14. jula protiv Lenjana, a tri dana kasnije Milan će igrati protiv Lyona u Francuskoj. Zakazani su mečevi sa Interom na turneji u Kini, 25. jula, kao i sudar sa Realom 30. u Kini. Posle toga "Rossoneri" će igrati na "Audi kupu" sa Bayernom i još jedan meč, sa Realom ili Tottenhamom u finalu ili za treće mesto.

Na kraju generalna proba za Seriju A je TIM kup, trijagonale 12. avgusta, rivali su Inter i Sassuolo.

Izvor: sportske.net

Boban o Savićeviću: I u blatu je plesao tango

Od 1992. do 1998. godine njih dvojica su delili život u Milanelu. Zajedno su u crveno-crnom dresu Milana osvojila tri skudeta, jednu Ligu šampiona, Superkup Evrope… Naravno, reč je o Zvonimiru Bobanu, legendi hrvatskog loptanja i o najvećem kojeg je Crna Gora ikada imala – Dejanu Savićeviću. Sjajni dirigent iz komšiluka, dve godine mlađi od svog prijatelja, 2004. je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, na temu “Hrišćanstvo u Rimskom carstvu”, a sada je odlučio da magistrira na temu o predsedniku Fudbalskog saveza Crne Gore. Danas radi kao konsultant na italijanskoj televiziji “Sky sport” i odlučio je da nam predstavi našeg “Genija” kroz svoju genijalni prizmu. Udahnite duboko i uživajte u redovima koji slede, jer ceo tekst prenosimo u celosti, u originalnom izdanju…

UPOZNAVANJE NA MAKSIMIRU
“Deja sam upoznao prvi put nakon utakmice Dinamo – Budućnost, sredinom osamdesetih. Maksimir je bio prepun. Četrdeset hiljada u slikama nekog drugog vremena. Moja prva u prvoj kao ostvarenje plavih snova i porodičnih nadanja. Utakmica je bila teška, tvrda i s malo fudbala. Pobedili smo 1:0 – centaršut Marka Mlinarića za moju nezrelu glavu. Uz pobedu i saznanje da su snovi u mojoj ruci, ta mi je utakmica poklonila fudbalskog genijalca i velikog prijatelja. I velikog šampiona. Kada je sudija odsvirao kraj, crnogorski se lenjo dovukao do mene i šeretski izustio: “Bravo, mali. Pogodi te”. Uz osmeh i čvrst stisak ruke. Ironija i on bili su u velikoj ljubavi. Na neki svoj način, sam Dejan bio je ironija. I kontradiktornost”.

VOJSKA, ŠARM I VELIČINA
“Od tada do sledećeg susreta ne pamtim puno. Druga slika je vojnička. Tada sam sreo vojnika Savićevića, koji je bio sve – samo ne vojnik. Otkopčana plava bluza ispala iz pantalona, kapa za pasom, čačkalica u ustima… I divlje, žarne detinjaste oči. Već oklošaren k’o džomba. U buntu i boemi. Pre pozdrava dobacio je “spremiše i tebe, mali”. Nasmejali smo se i posle treninga zapalili na ručak. Sprijateljili smo se i družili. Poštovali i delili. Sve. I dinare kojih nije bilo, i noći kojih je bilo i previše. Mučio ga je neki ludi major, ali je bilo jasno da je puno više on mučio majora. Stege, uniforme i pripreme mrzeo je kao niko. Trenere, blago rečeno – voleo nije. Ali, voleo je loptu. Više i drugačije od svega. U odmaku i indolenciji. U nekoj neprikladnoj otkačenosti i anakronizmu. Starinski. U najdivnijoj animaleksnoj fudbalskoj ekspresiji. Fudbal uzvišen kao poezija, FUDBAL – psihodeličan i uličarski. A on, ČOVEK Savićević – običan do bola. I prijatelj do kraja. Frajer do kraja! Dok smo se svi pretvarali u nešto što nismo bili, izluđeni mladošću i navodnom veličinom, Dejo je bio – kakav je bio. I nikad ga nije ‘uzelo’. Ni prebacilo. Sve to je imalo šarma i neke neželjene harizme. Privlačnost i veličine”.

PIKSI BREGOVIĆ – DEJO ŠTULIĆ
“U to vreme Bog fudbalske Juge bio je Dragan Stojković, Piksi. Kompletan i harizmatičan, predodređen za najveće stvari. Kapiten Zvezde i apsolutna zvezda. Vođa. Dejan je bio prava suprotnost niškom velikanu. Bez obzira na neupitne veličine, meni je faca bio – Dejan. Sve što je Piksi mogao bilo je razumljivo ma koliko veliko bilo. A bilo je. Ali, ono što je mogao Dejan, to niko mogao nije. Neko je voleo Gorana Bregovića, neko Branimira Štulića. Tako nekako… Ako je ikad postojao igrač koji je rođen i ostao, ne postao, to je bio veliki Crnogorac. Kao da ga fudbalske škole nisu dotakle. Kao da ga nisu mogle uokviriti, ni odrediti. Bazna tehnika, čista igra, standardi fudbalskog obrazovanja koji se vide kod svih igrača na kugli zemaljskoj, kod njega nisu igrali. Kad bi trebao da odigra povratnu loptu to bi bila muka Isusova, ali štopati je petom sa slabijom (desnom) nogom, s igračem na leđima i u primanju ga ostaviti na mestu – bilo mu je lakše. Njemu prirodnije”.

NJEGOV FUDBAL – ČAROBNI FLUID I ĐAVOLJA POSLA
“Kada je bio njegov dan, drugi nisu bili bitni. Kad je bio od volje, daj mu je i ne brini… Stvarno je malo igrača koji su mogli da pospreme utakmicu u džep. I ukrasti je svima ostalima koji trče. Od svih tih posebnih – on bi je zamračio najbolje. Van pravila i van sistema. Tinovski, svojeglav i svoj. Razbacan i razbarušen. Nerazumljiv u pokretu i neuhvatljiv u driblingu. A mnogi su od nas shvatali stvari i znali. I driblali dobro. Rolali, opaljivali lažnjake, trzali…, izluđivali. Ali, sve u nekoj predodređenosti i u poznatim formama. On formu imao nije. Krenuo bi direktno jedan – na koliko ih je bilo i niko nije znao gde će se odvagati – nije ni on. Kao neka amorfna masa koja se provlači, izmiče i ostvaruje negde drugo. Negde gde je najopasnija. Kao neka čudna životinja koja se provlači tamo gde je samo njoj znano. I dozvoljeno. Kao da je video u mraku i osećao drugačije… Jer, njegov je fudbal lebdeo čudnim vijugama i ludim rešenjima. I postojao u čudnim rešenjima. U čarobnom fluidu. Bez fragmenta i bez zastoja, kao ponornica koja poznaje svoje korito. I svoje more. Đavolja posla”.

DIVLJA ZVER U KAVEZU
“Život nas je opet spojio u Milanu, tada najvećem klubu i ekipi na svetu. U leto 1992. Milan ga je kupio nakon utakmice Crvena Zvezda – Mančester Junajted, kada je izludeo Engleze u neviđenoj simultanki. Ali, Milan je funkcionisao drugačije i tu simultanke nisu igrali. Ortodoksni 4-4-2 i rezultat. I od prve. I trči zajedno. I pokrij zajedno. I umri zajedno. Jer, morao si riknuti da bi živeo, da bi igrao – da bi bio. Dejan se teško nosio s novom realnošću. Sve što nije hteo ni znao trebao je da trpi i prihvati. A nije išlo. Anarhičan i bezobavezan osećao se kao divlja zver u kavezu, dok nam se u isto vreme istorija naplaćivala kroz rat i mržnju. Sve odjednom. I sve naopako. Godine apsurda smo prećutali braneći naše prijateljstvo od krive reči, od loših misli. Verujem da nije bilo potrebno, ali bi bilo bolno i radije smo okretali glavu. I tako, naša je fudbalska priča tekla u neželjenom ritmu. Sporo i mučno”.

ČUVENA LUDNICA SA KAPELOM
“Igrali smo u Kupu Italije, koji je bio bitan k’o turnir na Savici i Ligu šampiona, koja je po treneru i klubu bila slabija i manje bitna od Serije A… Prvi izbor bili su Rud Gulit, Marko van Basten i Žan Pjer Papen, plus sjajni Frenk Rajkard. Mi balkanjerosi, nekada glavni, a tada sporedni likovi – drugi draft. Nije se mirio s tim i stalno mi je govorio: “E moj Bobane, ovi nemaju pojma, a mi… Đe smo mi?”. Jednoga dana ušao je u svlačionicu i samo je seo bez pozdrava. “Šta ti je?”, upitao sam ga. “Ne pitaj”, reče. Kad sam izašao na trening, radio je krugove u nekoj rebelskoj sporosti. Trener Fabio Kapelo nas je okupio i počeo priču. U tom trenutku Dejo je protrčao kroz nas, mrtav hladan, kao da nije njegov posao. Kapelo nas je brzo raspustio, pozvao me i upitao što događa. Rekao sam da ne znam i da ga zasigurno nešto boli. Pozvao je Dejana, koji se nije osvrtao, nastavljajući svoju trku u protest i cirkus. Kad sam ga dovukao, a kako je tada “ciao” bilo sve iz njegovog novog vokabulara, morao sam da prevodim. Raspravu je počeo Dejan: “Reci mu da je magare i da ne razume k…a. I da me ništa ne boli, i da mi neće on govoriti šta da radim. Neka govori onoj svojoj gubi, meni neće!”. Budući da sam ‘poslušnik’ već bio, a i počeo sam da igram u kontinuitetu, prevesti nisam hteo. Ne samo zbog nas, već i zbog velikog trenera. Rekao sam da se ne oseća dobro… Kapelo mi je zaurlao da ne lažem i da zna da ga psuje, dok je Dejan naređivao da prevedem što treba. Čista ludnica. Dok se vika nastavljala, odlepio sam se od njih i krenuo za drugima. Pokupio se i Dejo, dok je Kapelo trening preselio na drugi teren. Scena – za sve nezamisliva. Za mene ne. Bio sam svedok kada je nekoliko godina ranije obrusio Osimu – “ili igram, ili odoh”…

DRUGI ŽIVOT FUDBALSKOG GENIJA
“Nedugo nakon cirkusa u Milanelu izjavio je da nije Berluskonijev pas i da želi da igra, a ne gleda. Uz sve te fajtove nesvesno mu se događao – prilagođavanje. Ponos i inat nisu prihvatali poraz i počeo je drugi život fudbalskog genija. Kompletniji i bolji. S desetke je završio na levom krilu, postao odgovorniji i ojačao u trci. Prihvatio je i zavoleo Italiju, kao i italijanski sveti postulat – ekipa pobeđuje, ne pojedinac. Ali, kad se gubi – ti gubiš – tako je pritisak veći. Daš i volim te – ne daš i nosi se. Pobedi i kraj si – izgubi i smeće si. Tako nekako. Složio se skroz i nakon dve godine muke stigle su dve godine briljiranja. Te dve godine, nakon neprihvatljivog loba Barseloni u finalu Lige šampiona 1994, ostale su analima velikog kluba i svetskog fudbala”.

LANCE SVOJE CRNE GORE NIKADA POKIDAO NIJE
“Funkcionera Dejana čujem i vidim retko i to nije bitno. Znamo kako stoje stvari između nas. Nisam verovao da će odabrati fotelju – verujem da nije ni on. Za njega su takvi bilo – guzonje. Ali Dejo k’o Dejo, opet nas je zavarao. I otišao za sobom. On, koji je bio “bez gospodara i bez lanca”, kako je Arsen Dedić prepevao, lance svoje Crne Gore nikada pokidao nije. I možda je izbor logičniji nego što izgleda… Kada je neovelesrbin i genijalni reditelj napravio bezvezni film o Dijegu Maradoni i spustio sebe kroz njegovo ime, imao je puno bolji izbor – izabrati jugo-Maradonu. Njemu bližeg. I pravog lika za pravog Emira Kusturicu. Jer, Dejo je i u blatu plesao tango. Jer, Dejo je imao široki osmeh i dijamant na dvojci. Dijamant, koji je sijao kao njegov fudbal umoran u šarene krpe ovdašnjih livada. I ništa neće razgraditi fudbalski Balkan Dejana Savićevića. Ni vreme… Ni genije”.

Izvor: sporto.me

Berluskonijev plan za Ibru: Ugovor na tri godine, plata od 6.000.000 po sezoni i milosrđe Svetaca

Samo još da PSŽ dozvoli Šveđaninu da se kao slobodan igrač vrati na San Siro.

Deluje nemoguće, ali Italijanima je mnogo puta polazilo za rokom. Laik će se zapitati: Pobogu, zašto bi Pari Sen Žermen pustio Zlatana Ibrahimovića da napusti Park prinčeva bez obeštećenja? I mi slično razmišljamo, samo... Ti Italijani umeju da budu baš slatkorečivi. Posebno onaj "uglačani" Adrijano Galijani, koji sada ima novi zadatak.

Silvio Berluskoni mu je navodno zadaao domaći - da pronađe način da sa malo para privoli velikog igrača nazad na San Siro. Najviše što Milan može da ponudi je 6.000.000 evra po sezoni. Ali i saradnju na tri sezone što će 33-godišnji Ibrahimović umeti da ceni.

Samo još da PSŽ dozvoli Šveđaninu bosanskog porekla da ode za džaba. Zašto? Pa zato što će tako uštedeti 16.000.000 evra koje bi potrošio na Ibrinu platu i osloboditi nešto mesta u budžetu limitiranom pravilima o finansijskom fer plej. I Ibrahimović će izgubiti, jer bi morao da se odrekne te sume, ali on se već opasao sa dovoljno novca.

Da li će plan proći? Previše toga treba da se poklopi. Ali Ibrahimoviću se navodno ide u Milan. A taj Galijani ume da priča.

Milan ponovo ostaje bez pojačanja? Juventus otima Nastasića!

Epilog će biti poznat vrlo brzo...

Po dolasku na kormilo Milana Siniša Mihajlović projektovao je Matiju Nastasića kao nosioca odbrane neki novih Rosonera, ali čini se da bi ta priča mogla da dobije epilog Žofrija Kondogbije i Džeksona Martineza!

Ovog puta ulogu „lopova“ neće imati Inter ili Atletiko Madrid, već Juventus, koji želi da Nastasića ukrade Milanu ispred nosa i postavi ga u stub odbrane Stare dame. Ovu informaciju donosi torinski Tutosport, koji ističe da je šampion Italije krenuo u opsežnu potragu za novim štoperom, a kao prva meta ističe se Matija Nastasić.

Juventus je već pokrenuo pitanje moguće kupovine srpskog reprezentativca kod agenta Faljija Ramadanija, a kako Milan još nije uspeo da oslobodi jedno mesto za stranca, u redovima Stare dame željno iščekuju odgovor menadžera, kako bi pregovori sa Šalkeom mogli da počnu.

Kao potencijalno rešenje pominje se i snažni štoper Monaka, Ajmen Abdenur.

Još jedan transfer na San Siru: Milan dovodi Maurija

On će doći u ekipu Siniše Mihajlovića doći iz Parme kao slobodan igrač, a u sredu se očekuje potpis na četvorogodišnji ugovor.

Kako prenose italijanski mediji Hoze Mauri novi je fudbaler Milana. Očekuje se da u sredu potpiše četvorogodišnji ugovor. On će na San Siro doći kao slobodan igrač zbog dobro poznatog slučaja sa bankrotom Parme.

Mauri je poreklom Argentinac, igra na sredini terena i ima 19 godina. Već je nastupao za italijasnku reprezentaciju ispod 17 godina, a u toku prošle sezone odigrao je 33 meča u Seriji A i postigao je dva gola. Dobrim partijama privukao je pažnju i Fjorentine, ali je Milan bio konkretniji.
„Milan je već ranije pokazivao interesovanje za Maurija. Čak je želeo u januaru da plati određenu sumu novca Parmi da bi ga osigurao. Sada se pojavio i Mihajlović koji ga veoma želi u ekipi“, rekao je Maurijev menadžer Dino Zamparkota.

Pored trasfera Maurija, želja Siniše Mihajlovića i uprave je Meksikanac Ektor Moreno, prenosi Gazeta delo sport. Ovaj 27-godišnjak je ove sezone igrao za Espanjol, ima ugovor do juna 2016. godine, a na San Siru ga vide kao dobru zamenu za Danijele Boneru kome je istekao ugovor sa Milanezima.