“Dopuzao bih četveronoške! Oni su u tom trenutku bili najbolji tim na svetu. Ta filozofija “Lopta je naša i ne damo je nikome” me je fascinirala. Izgledali su na terenu kao da ih Bog lično pomera”.
Autobiografija
Andree Pirla je vest dana u većini sportskih medija u Evropi. Fenomenalno opisani detalji iz prebogate karijere od strane italijanskog fudbalskog velemajstora izazivaju mnogo pažnje. Kako mu je propao transfer u Chelsea, već ste mogli da čitate. A, zašto mu se nije ostvario san da bude član grandiozne
Guardioline Barselone pročitajte u sledečem odlomku:
"Posle točka, Soni Plejstejšn je najbolji izum čovečanstva. Od kada samo počeo da ga igram, koristio sam Barselonu. Izuzev par puta na početku kada sam igrao sa Milanom. Ne mogu sa sigurnošću da kažem koliko sam mečeva na Soniju odigrao, ali bilo ja makar četiri puta više nego utakmica u stvarnom životu.
Pirlo VS Nesta. To je bio derbi u Milanelu kada bi se igrao Soni Plejstejšn. Ustali bismo rano, otišli na doručak oko devet, i onda se vratili u sobu i do 11 sati igrali Soni. Posle je sledio trening, a čim bi se on završio, vratili bi se u sobu da igramo Soni. Svaki slobodan momenat smo tako koristili.
Ja i
Sandro (
Alesandro Nesta op.a.) smo imali derbi. Naši mečevi u Soniju su bili čist adrenalin. Ja bih uzeo Barsu, on bi takođe uzeo Barsu. Barsa protiv Barse. Prvi igrač kojeg bih stavljao u sastav je uvek bio onaj koji je najbrži na igrici.
Samuel Eto'o. Ali, na kraju bih uvek gubio. Onda popizdim i bacam džojstike okolo, pa opet molim
Sandra da odigramo revanš. I opet izgubim! Nisam mogao da koristim izgovor da on ima bolji tim. I ja i on smo bili
Guardiole. Divili smo se Barceloni. Jednom prilikom smo
Sandro i ja pričali kako bi bilo da kidnapujemo
Guardiolu da nam sve objasni. Onog pravog
Guardiolu od krvi i mesa, ne onog iz video igrice. Ali,
Guardiola je hteo da kidnapuje mene…
Sećam se da smo 25. avgusta 2010. igrali protiv njih na Nou Campu u prijateljskom meču za
Joan Gamper trofej. Svi su pričali samo o
Ibrahimoviću.
Zlatan je tempirana bomba. Ludak. Nazovite ga kako hoćete. Pričalo se o njegovom prelasku iz Barse u Milan. Nas nekolicina iz Milana smo ga nagovarali da dođe kod nas, saigrači iz Barcelone su obigravali oko njega sa suprotnim argumentima. Novinarima je rekao da želi u Milan da igra sa
Ronaldinhom.
Ali, ideja o kidnapovanju je
Guardioli prošla kroz glavu pre nego meni. Te noći je iskoristio dok je pažnja bila usmerena na
Ibrahimovića, da popriča sa mnom. Nije želeo da komentariše
Ibru, reči je čuvao za mene i neku drugu priču… Ispred svlačionice posle meča me je čekao Pepov bliski prijatelj
Manuel Estiarte. Najbolji vaterpolo igrač svih vremena. Drugi čovek u istoriji koji je mogao “da hoda po vodi”.
“Andrea, pođi za mnom. Trener hoće da priča s tobom.”
Malo sam se mučio da ga prepoznam bez vaterpolo kapice, ali kada sam skontao da je to
Estiarte, rekao sam:
“OK, vamos.”
Nije me trebalo pitati dva puta.
Pep nas je čekao u kancelariji, a na stolu - vino! Promrljao sam sebi u bradu
“Sve što krene sa vinom je dobro”.
Nije me čuo. Uostalom, obojica smo pričali sličnim tonom. Nismo baš tenorski tipovi.”
Obukao se ekstremno elegantno. Takva mu je bila i priča.
“Andrea, hvala ti što si došao.”
“Hvala tebi, što si me pozvao.”
“Andrea, potreban si nam ovde.”
Nije okolišao, bio je skroz direktan. Rekao mi je:
“Već smo veoma jaki. Ne mogu da tražim više, ali ti bi bio jagoda na šlag. Tražimo vezistu koji će se uklopiti sa Xavijem, Iniestom i Busquetsom. Taj vezista si ti. Imaš sve atribute da igraš u Barceloni. A, jedan se posedno izdvaja od njih: Svetska si klasa! Mi ne gubimo vreme. Želimo da te kupimo i već smo ptiali Milan. Oni su rekli “ne”, ali mi se ne predajemo. Mi smo Barcelona! Navikli smo da dobijamo slične odgovore, ali se oni na kraju gotovo uvek promene. Opet ćemo da pokušamo sa Milanom. U međuvremenu i ti bi mogao da pričaš sa njima.”
Ja za to nisam znao. Niko mi ranije nije rekao da sam predmet tako luksuznog transfera.
Guardiola je nastavio:
“Ovo je jedinstveno mesto. Naša mlada akademija La Masija su naša ponos i radost. Ne postoji ništa slično na svetu. Funkcioniše kao sat. Ona je kao filharmonija u kojoj visoke note nisu dozvoljene. Moraš da dođeš Andrea. Uvek si mi se sviđao kao igrač. Želim da ti budem trener.”
Automatski sam se setio
Sandra Neste. On bi umro od ljubomore kada bi saznao. Sa mnom bi mu otišlo i 50 odsto
Guardiole kojeg smo se zajedno glumili.
Onaj glavni koji vuče konce mi je nudio da postanem deo paralelnog univerzuma u kojem smo
Sandro i ja živeli.
Dopuzao bih četveronoške! Oni su u tom trenutku bili najbolji tim na svetu. Ta filozofija
“Lopta je naša i ne damo je nikome” me je fasinirala. Izgledali su na terenu kao da ih Bog lično pomera. Kao Roleks sa Svočovim baterijama.
Izašao sam potpuno sluđen iz njegove kancelarije. Poslednji sam ušao u autobus Milana, ali niko nije primetio da nisam bio tu. Sedeli su noseva zalepljenih na prozor i razmišljali o dolasku
Ibrahimovića. Taj transfer je značio da se u Barsceloni jedna vatra gasi, a da se u Milanu druga razbukatava. Ja i
Ibra smo bili u sličnim, ali istovremeno i potpuno različitim situacijama. Njegovu priču je znao ceo svet, moju nije niko. Sviđala mi se ideja da postanem deo takvog tima i da imam novi izazov.
Na početku je bilo nekih razgovora sa Milanom, ali oni su na kraju sve stopirali jer nisu želeli da me prodaju. Još su verovali u mene…
Bio bih veoma srećan da me je trenirao
Guardiola. Jer on je čovek koji na svakom timu koji trenira ostavlja svoj pečat. Pravi timove, oblikuje ih, vodi ih, neguje ih… On tim čini velikim.
Ibrahimović je mislio da je uvredio
Guardiolu time što ga je podrugljivo zvao “Filozof”. Ali, kada bolje razmislite, to je za
Pepa bio kompliment. Biti filozof znači razmišljati, imati mudrost u glavi, imati principe koje utiču na posao kojim se bavite. Dati pravo značenje nekim stvarima, naći svoj put u svetu, verovati da će dobro uvek na kraju pobediti zlo bez obzira na probleme na tom putu.
Guardiola je sve to znao i uspeo da to prenese na fudbal, poput nekog ludog naučnika. To što je on napravio nije bilo čudo, već savršeno programiranje igrača. Virtuelna realnost pomešana sa stvarnim životom.
Drugim rečima, PlejStejšn u stvarnom životu."
