30.3.14.

Kaka, za "Corriere della Sera" (izvodi iz intervjua)

- 2002. godine je u Sao Paolo došao jedan čovek iz uprave Brescia-e. Trebalo je da odem kod njh, a kasnije pređem u Inter. Ali u tom trenutku moj klub nije bio zainteresovan za transfer. Bližio se Mundijal u Japanu i odlučili su da malo sačekaju.

- Tri godine sam pokušavao da uverim Mourinha da mogu da budem bitan igrač u Realu, ali me nije mnogo koristio. Ipak, ja sam uvek poštovao njegove odluke. I dan danas se čujemo povremeno.

- Imam mnogo prijatelja među fudbalerima: Paolo (Maldini), Rino (Gattuso), Pippo (Inzaghi), Clarence (Seedorf) i Sheva, sa kojim se često čujem. Takođe i brazilci Rivaldo, Serginho, Dida, Cafu. Nedavno sam se video i sa Jankulovskim, koji je došao da nas gleda na jednom meču Lige Šampiona.

- Voleo bih da jednoga dana igram u Americi. Videćemo. Po završetku šampionata bih želeo da porazgovaram sa Gallianijem, ali ne samo o pitanju bonusa i novca, koji za mene nije od primarnog značaja. Verujem da je to već poznata stvar. U svakom slučaju, ako moram da menjam klub, otići ću u Ameriku.

Corriere della Sera: Najvažnije gol u karijeri?
- Onaj protiv Manchestera na San Siru, 2. maja 2007. Morali smo da dobijemo taj meč. Odigrali smo ga perfektno.

CdS: A najlepši?
- Na Old Traffordu, u prvoj utakmici protiv Manchestera.

CdS: Nepostignut gol, koji je mogao mnogo da promeni?
- U La Coruni, protiv Deportiva. Bilo je još uvek 0:0, to je bila jedna akcija preko desne strane... Na kraju smo igubili sa 4:0.

- Najbolji fudbaler sa kojim sam igrao je Ronaldo, "Il Fenomeno". Ali mentalno su bili najjači Maldini i Cafu: svakodnevno su radili kao ludi, uprkos svim uspesima koji su već imali iza sebe.

CdS: Da li mladi igrači danas poseduju takvu mentalnu snagu?
- Svet se menja. Kada sam stigao u Milanello, nije čak bilo ni mobilnih telefona. Ali ima interesantnih mladića. De Sciglio, na primer. Stasao je u Milanu, ima tu mentalnu snagu. Mnogo mi se dopada, kao i Poli, koji takođe ima taj mentalitet.

CdS: Koliko si se promenio, nakon godina igranja fudbala?
- Sa iskustvom se menja pregled igre. Kada sam stigao u Milan, taktiči sam bio ispod nule. Znao sam jedino da primim loptu i krenem prema golu. Igrao sam na osećaj. Kasnije sam počeo da biram šta ću sa loptom. Iskustvo je lepa stvar, ali ti delimično oduzima mladalačku intuiciju.

- Seedorfa nikako ne mogu da zovem "mister", samo Clarence.

CdS: Da li mu ponekad daš neki savet?
- Ne volim da preuzimam inicijativu, nisam taj tip. Ali ako bi zatražio... Mislim da Clarence nije očekivao da se nađe u ovako teškoj situaciji.

CdS: Šta ćeš nam ispričati o Seedorfovom psihologu?
- To je vrlo bitnan aspekt. Bruno (psiholog) više posmatra nego što priča.

CdS: Ali postoji rizik da se osećate kao kod psihoanalitičara.
- Ne znam da li je neko pozvan na privatni susret. Bruno je uvak sa nama, posmatra nas neprekidno.

CdS: Riccardo, na kraju bismo mogli ovako da završimo: 300 utakmica u Milanu, a zatim zbogom. Vidimo se u USA?
- Nisam tako rekao...