29.6.14.

Kad sretneš idola… Ricardo Kaká: Ostajem u Milanu

I ponosno vam tvrdim da je pitanje njegovog ostanka u Milanu jedno od retkih koje je izazvalo emociju kod njega i promenu u boji glasa... 

Aleksandar Gligorić i Ricardo Kaká
Šta može da bude lepše od Mundijala u Brazilu i boravka u Rio de Žaneiru? Za mene jedino da vidim Rikarda Kaku. Odmah da se razotkrijem, simpatizer sam Milana, a Rikardo Kaka je uz Dejana Savićevića i Paola Maldinija fudbaler kojem se najviše divim.

Zavoleo sam ga na prve taktove u dresu Milana kada je došao kao obećavajuće pojačanje i na kraju izrastao u najboljeg igrača sveta. Poslednji Brazilac koji je bio broj jedan na svetu… Čini se da će oni se načekati dok dobiju njegovog naslednika, iako Nejmara idolizuju više nego što Evropljani lude za Mesijem i Ronaldom.

Tako mi se sticajem okolnosti ukazala šansa da prisustvujem konferenciji za medije koju je organizovao nemački gigant Adidas na stadionu Flamenga. Glavna zvezda je bio njihov maneken Rikardo Kaka. Riki.

Osim najlepše i najjednostavnije moguće igre zbog koje me kupio za sva vremena, fascinirao me je i svojom bezgrešnom pojavom, onim zlatnim osmehom, karijerom bez ijedne mrlje. Dobri dečko čija elegancija na terenu i van njega je sušta suprotnost Baloteliju i današnjim fudbalerima Milana. To ga je i promovisalo u jednog od omiljenijih fudbalera sveta u poslednjih desetak godina.
Osim u Brazilu. Kaka ovde nije ni među 10 najpopularnijih. Vilica mi je pala kada sam od navijača čuo da više vole Robinja, čak i Hulka!? Ajde da razumem da je popularnije sveto trojstvo 3R (Ronaldo, Rivaldo i Ronaldinjo), da je popularniji i ludi Adrijano, bekovske legende Kafu i Karlos, ali Kaka zaslužuje mnogo više poštovanja od svojih zemljaka.

Iako u senci Mundijala, konferencija je ipak privukla veliki broj medija, a Nemci su bili rigorozni što se tiče njenog sadržaja. Pola sata za pitanja i pet minuta za fotkanje Kake ispred Adidas panoa. Naravno, nije dozvoljeno zajedničko fotografisanje. Ja došao u majici i trenerci Milana, nadajući se da će mi biti od pomoći kako bih zaobišao procedure.
Konačno, u farmerkama i majici izlazi čovek čiji poster sa Zlatnom loptom i dalje imam u sobi. Na 10 metara od mene. Hoće oči da mi ispadnu od gledanja. Da li je moguće da je tako blizu i tako daleko? Ovde već prelazim granice novinarske etike, buljim u njega kao napaljeni tinejdžer. Nemac mi je obećao da ću moći da postavim pitanje.
Ipak, Brazilci i stranci imaju prednost s pitanjima.

Sva pitanja su posvećena Mundijalu na kojem Kaka ne učestvuje. Osim jednog na kojem je zarumeneli Englez pitao Kaku da li Bejl može da bude najbolji igrač na svetu. Bilo ih je mnogo, tako da odgovori mogu da sažmu u par pasusa.

”Ja bih lično voleo da vidim finale Brazil – Nemačka. Mislim da je Brazil do sada igrao dobro i da su očekivanja malo prevelika. Ipak, mnogo je dobrih ekipa. Holandija i Francuska su timovi koji rastu iz meča u meč i izuzetno su ozbiljni. Posebno mi je drago zbog mog prijatelja Karima Benzeme u Francuskoj. Takođe, Čile ne smemo da otpišemo. Očekuje nas teži posao nego u prethodna dva slučaja kada smo ih eliminisali sa Mundijala. Sada imaju mnogo bolje i iskusnije igrače. I naravno tu je Kostarika koja nas je sve iznenadila. Što se tiče eliminacija nekih evropskih selekcija, mislim da sve ima svoj razlog. U Evropi je naporna sezona tek završena, dok je u Južnoj Americi u jeku”, glase Kakine mundijaske prognoze.

Potom je odgovarao i na pitanja o individualnim kvalitetima Nejmara, Mesija, Hamesa Rodrigeza, Oskara kojeg nazivaju njegovim naslednikom i kritikovanog Freda.
”Nejmar i Mesi su igrači koji su prevaga za svoje ekipe. Ali mislim da ih je nemoguće porediti jer su potpuno različiti fudbaleri. Rodrigez igra odlično na ovom turniru, baš kao i ceo tim Kolumbije. Oskar je do sada zadovoljio i pokazao klasu. Daje ono što se očekuje od njega. Fred i Žo nisu Romario i Bebeto, ali verujem u njih. Proradiće kako turnir bude odmicao. Setite se Freda sa Kupa Konfederacija prošlog leta. On može da ponovi takve partije".
Jedno pitanje je bilo vezano i za Luisa Suareza. Da li je Kaki ikada palo na pamet da ujede rivala na terenu?

”Njegovo odsustvo je veliki hendikep za Urugvaj. Ali mislim da nisu izgubili samo Urugvajci, već ceo Mundijal i fudbalski svet jer je Suarez fantastičan fudbaler. Šteta… Inače, stvarno nikada nisam imao ideju da ugrizem protivničkog igrača”, rekao je kroz osmeh slavni Brazilac.
Kako se oseća što ga nema u sastavu Brazila. Kao što nema ni Ronaldinja
”Nisam tužan, to je fudbal. Igrao sam na prethodna tri Mundijala, na jednom od njih sam i osvojio titulu. Momci u ekipi znaju da imaju moju i Ronaldinjovu punu podršku. U Brazilu je svaki čovek selektor i nikada nije moguće svim ugoditi".

Konferencija odmiče, još pet minuta do kraja i konačno mi Nemac daje mikrofon da postavim pitanje. O Mundijalu je Kaka rekao sve što su ga pitali, ajde da ja pitam nešto drugo. Iskreno, bilo je više navijački, nego profesionalno. Ovih dana sam čitao da je sigurno da odlazi iz Milana u američki Orlando ili da se vraća u Sao Paulo. Iako Milan više nije vrhunski tim, iako Kaka nije onaj stari, ja bih ga gledao u dresu Rosonera sve dok ne ode u penziju. Rezultati mi ne bi bili bitni. Zato i pitanje:
Kaka, da li ti je žao što po drugi put napuštaš Milan?

I ponosno vam tvrdim da je ovo pitanje jedno od retkih koje je izazvalo emociju kod njega i promenu u boji glasa.

”Ne verujte tome što se piše po novinama. Nije istina da sam napustio Milan. Svake godine u ovom periodu se pojavljuju identične glasine i informacije. Jedina istina je da ću se 9. jula javiti na prozivci u Milan”, glasio je Kakin odgovor na pitanje MOZZART Sporta.

Tek kasnije sam video da je taj odgovor bio najzastupljeniji od svih sa konferencije u svetskim medijima i da sam na neki način imao “ekskluzivu” od Kake.
Kako se konferencija bližila kraju, ja sam se iz zadnjeg reda kao panter sa stolice do stolice privlačio bini na kojoj je bio Kaka i došao sam u drugi red.

Sa pitanjima i odgovorima je bilo gotovo, dobili smo šansu da sa dva metra udaljenosti fotografišemo brazilskog asa, a ja sam se ugurao tačno u sredinu. Gledam ga u oči i u jednom trenutku vidim da je primetio trenerku Milana. Izmamio sam mu onaj njegov karakterističan dečački osmeh. To je to! Ostaje još fotka.

Nemci ga ekspresno sprovode sa bine na zadnju ulaz i nema druge nego da se oglušim o upozorenje i prilazim mu sa molbom za zajedničku fotografiju. Taman kada je Nemac zaustio da me otera, Kaka zastaje i govori da je “sve OK.” Može fotografija. Brzo guram fotoaparat u ruke nekom kosookom što je bio prvi do mene i dobio sam jednu od najdražih uspomena u životu.

Ima jedna pesma Milanovih navijača koja glasi: “Siam venuti fin qua, per vedere segnare Kaka”, što u prevodu znači “Došao sam ovde da vidim kako Kaka postiže gol.” Odmah mi je pala na pamet, s tim što bih umesto “segnare” ubacio reč “idol.” Pevušim u sebi i izlazim srećan kao malo dete.
Možda je sramota da odrastao čovek ima fudbalere idole, ali je mnogo lep osećaj kada ga sretnete.

Autor teksta: Aleksandar Gligorić