21.8.14.

Mario Balotelli, očekivani kraj...

Zbogom Balotelliju (vraća se u Englesku), Milan i Italija nisu za njega. Preveliki pritisci, prevelika želja da glumi zvezdu i, pre svega, premalo golova.

Završilo se onako kako je i moralo da se završi: bez velike buke, bez senzacije. Dešava se kada ljubav postepeno vene, dan za danom. Šta je ostalo od Maria Balotellija i Milana, od Italije, od onog naivnog fudbala koji mu je otvorio sva vrata, postavio mu crveni tepih, dopustio mu sve, do najgluplje od njegovih kontinuiranih nezrelih gluposti? Skoro ništa...

Mario Balotelli se vraća u Englesku za iste pare za koje je došao, u stvari za neko milionče manje. Odlazi za isti novac sa kojim je Dortmund kupio Immobile-a. Za godinu i po dana dao je tridesetak golova (priličan broj iz penala), ali nikoga nije oduševio. Tačnije, nekoga i jeste, na žalost...

I šta je sad ostalo od Balotellija? Poneki stisak ruke sa saigračima u svlačionici, lukavi Raiola koji obleće oko njega, oblizujući se zbog novog procenta od transfera, dvadesetak navijača oko njegovog Ferrarija koji mu dovikuju "Nemoj da ideš".

Nikome nije žao. Ne čini se da se Milan grčevito borio za ostanak onoga koga su zvali Super Mario, nadimak koji mu je ostao onako, iz navike. Odlazi jedan dobar napadač, ali ne fenomen, ne šampion. Videli smo hirovitu zvezdu, videli smo slavu i uspeh, ali samo na rečima.

Pričali smo do iznemoglosti o Balotellijevim tvitovima, vrlo retko o njegovim golovima. Italija mu je na Mundijalu dodelila glavnu ulogu, kladeći se na pogrešno grlo, verujući u njega više nego što granica razuma dozvoljava. Prandelli ga je tvrdoglavo podržavao, a Balotelli mu je uzvratio siromašnom igrom, neprihvatljivom za nekoga ko sebe smatra liderom, vođom. I nije bilo slučajno to što je odmah nakon eliminacije kapiten Buffon uperio prst baš u njega. Dobro, nije u redu tražiti samo jednog krivca za katastrofalni Mundijal Italije, ali činjenice su svima poznate.

Nema šta više da se hvatamo za kreste, za "balotellate", za neprimerene tvitove, dovodimo u pitanje njegove fudbalske kvalitete. Balotelli je pokazao svoje limite u momentu kada je imao glavnu reč, kada je bio u glavnoj ulozi. U Interu je bio u senci Ibrahimovića, u Manchester City-ju je imao za konkurenciju Teveza, Aguera, Džeka. Ali Milan mu je dodelio zadatak da bude prva violina u orkestru, a on je falširao. Voleo je da igra dalako od gola (čak ga je i Berlusconi zbog toga kritikovao), šutirao je sa 25 metra jer nije znao šta će sa loptom, u šesnaestercu se mučio sa svojim čuvarima...

Najboljeg Balotellija videli smo pre dve godine na Evropskom prvenstvu. Sada verovatno nije više čak ni najbolji italijanski napadač: Immobile i Rossi su ispred njega. Dortmund je na italijanskom tržištu našao napadača za sebe: Immobile-a, a ne Balotellija, koji je dobar, ali ne i veliki fudbaler. Sa 24 godine ne može više da bude nada.

Odlazi u Englesku da zameni drugog problematičnog lika. Liverpool se odrekao Suareza za 80 miliona evra i sada tipuje na jednog koji košta četiri puta manje, ali koji privlači pažnju, o kome se priča i piše...