18.8.14.

PREMOTAVANJE: GRE-NO-LI! Vatrogasac, majstor i mađioničar (VIDEO)

Ovo je priča o Gunaru Grenu, Gunaru Nordalu i Nilsu Lidolmu, „troglavoj aždaji“ koja je terorisala rivale i bila prvi veliki triling u evropskom fudbalu.

Kada se kaže „trio fantastiko Milana“, uglavnom svi pomisle na kraj osamdesetih, kada se na San Siru klicalo trilingu holandskih asova – Gulitu, Van Bastenu i Rajkardu. Ipak, trojka koja je udarila temelje za potonje velike uspehe Rosonera, tima s najviše internacionalnih trofeja u Evropi, stigla je na sever Italije još krajem četrdesetih, i to iz Švedske. Ovo je priča o Gunaru Grenu, Gunaru Nordalu i Nilsu Lidolmu, „troglavoj aždaji“ koja je terorisala rivale. Zvali su je GRE-NO-LI.

Jedan u trku, brzinom kretanja i snalažljivošću plete poponce po terenu i vezuje noge čuvarima – Gunar Gren.

Drugi poput košute u najvećoj divljini – s ništa manje elegancije – preskače te iste prepreke posle manevara kojima bi zavarao trag i najkrvoločnijim zverima – Nils Lidolm.

Treći je pucač. Životinjska snaga, vrhunska inteligencija, osećaj i instikt ubice – Gunar Nordal.

Po prirodi stvari, ispao bi iz ovakvog sistema u svakom slučaju, ali u fudbalskom smislu kompletirao je trio koji će obeležiti godine posleratnog loptanja na Starom kontinentu. Pojedinačno, svaki od njih postaće as za sebe, ali u legendu će otići kao trio fantastiko Milana. Prvi u modernom fudbalu. GRE-NO-LI.

Spelovanjem početnih slova prezimena tri od četiri najveća švedska fudbalera svih vremena, počinje priča o slavnoj istoriji Milana. Za one koji ne znaju Rosoneri su i dalje najtrofejniji evropski klub, ako se u obzir uzimaju samo internacionalne titule, a mnogi dolazak pomenutog švedskog trija uzimaju za početak Milanovog uspona ka zvezdama. Pojedini italijanski novinari čak su otišli toliko daleko da su Berluskonija nazivali „prepisivačem“, kada je krajem osamdesetih na San Siro dovodio holandske asove Ruda Gulita, Marka van Bastena i Franka Rajkarda.


S druge strane, opet, neke ozbiljnije analize dovode do zaključaka da je prvi posleratni predsednik Milana Umberto Trabatoni zapravo udario temelje novog funkcionisanja kluba koji će kasnije Rosonere izbaciti u orbitu.

Milan je od svog osnivanja pa sve do danas (a ovo današnje vreme to verovatno samo potvrđuje), kao retko koji klub na svetu imao epohe u kojima je bio nedodirljiv i one su dolazile na nekih 10 ili 20 godina. Taj prvi zlatni period Milana vezuje se baš za dolazak Nordala, Lidolma i Grena.

Ovaj prvi, Gunar Nordal, otvorio je vrata Apenina za svoje zemljake. Posle Olimpijskih igara u Londonu 1948, gde je Švedska osvojila zlato pobedivši Jugoslaviju u finalu, sva trojica dospela su u žižu javnosti.



Ali kako se tada fudbal igrao samo i isključivo zbog golova, emisari Milana primetili su onoga ko trese mreže. Doduše, Nordal nije bio prvi Trapatonijev pik, već izvesni Danac Johanes Pleger (Danska tukla Italiju 5:3, a ovaj dao gol i odigrao ponajbolje), pa ipak sudbina je učinila svoje. Ljudi iz Torina presreli su Danca na putu za Milano, obećali veću platu i odveli ga u Torino. Milan je morao da aktivira „plan B“. Ispostavilo se, bio je to pun pogodak Rosonera.

U vreme najveće dominacije Torina, apsolutnog vladara italijanskog fudbala, Milan dovodi amatera teškog oko sto kilograma, s obimom grudi od 105 centimetara i veličinom butine koje bi se i „lopta postidela“. U Švedskoj je tada profesionalizam bio zabranjen. Narodski rečeno, bio je to grmalj, rođen malo ispod Arktika i predodređen za ozbiljnog drvoseču. Nije radio kao drvoseča , ali bio je aktivan radnik u strugari. Igrao je fudbal iz ljubavi, a živeo od posla koji je radio. Kada je prešao u Norčeping za bonus je dobio novi posao – postao je vatrogasac. Poziv iz Milana nije mogao da odbije, jer se radilo o profesionalnom klubu i ozbiljnim novcima. Ipak, ono što će ga sačekati u Italiji nije mogao da razume. Na prvu loptu, naravno...



Iz mirne Švedske u tada vatreni Milano. Oko 2.000 navijača nasrnulo je na voz kojim je dolazio. Pucala su stakla, srča na sve strane. Momak sa svojih 28 godina bio je u čudu. Pobegao je u hotel misleći da ga jure kako bi mu naudili. Postmusolinijevska Italija nije bila baš na dobrom glasu. Shvatio je o čemu se radi tek posle prve utakmice protiv Pro Patrije (3:2), kada je postigao gol. Milan je bio željan uspeha, jer je titulu čekao skoro pola veka. Ta želja i stras za pobedom bile su nepojmljive za jednog Šveđanina kojeg su, pritom, zaobišle sve strahote rata.

A novine pišu:
“Taj amater Nordal svašta zna i strašna je gomila mišića.”

Teret velike zvezde Nordal vrlo dobro podnosi i s prvim odlaskom u domovinu odrađuje ono što je bila ideja rukovodstva Milana. Grenu i Lidolmu je mesto uz njega. Tako misle svi u klubu nakon njegove besede. Veliki su prijatelji. Taj cilj mora biti ostvaren...

U tu priču ne meša se niko iz kluba. Sve je prepušteno Gunaru Nordalu, a on je svoj zadatak odradio na najbolji način.
“Celu jednu noć me je ubeđivao, na kraju sam morao da pristanem jer više nisam mogao da izdržim”, pričao je jednom prilikom o svom dolasku u Milano Nils Lidolm.



Nije bilo lako ni sa Grenom. Čovek o kome se najmanje zna u ovom triju ozbiljno je zarađivao kao cirkuski radnik. Još kao 13-godišnjak imao je vrlo fin džeparac za akrobacije koje je s loptom izvodio. Najstariji član trija GRE-NO-LI bio je najmanje atraktivan, ali se Italijanima na prvu loptu najviše dopao. Naveliko su na Apeninima znali šta žele još početkom pedesetih. Nije to bio engleski stil „bezglavo trči i udri po lopti“, već se kovala ozbiljna taktika. Milan je jednom prilikom uspeo da prokocka tri gola prednosti, a to je i te kako naišlo na osudu medija. Jedini koji je bio pošteđen bio je Gunar Gren. Smatrali su ga za jedinog koji „razume i igru i taktiku“.

Milan je došao do titule 1951, posle 44 godine posta. Bio je to rezultat koji je pripisan trojici Šveđana. U međuvremenu, doduše, desila se tragedija Superga (izginuo ceo tim Torina), ali tada su već počeli da se postavljaju novi standardi u Italiji i stvaraju nova rivalstva. Juve, Milan i Inter izbili su u prvi plan. Negde u tom vremenu ta tri kluba će se i profilisati. Torinskom velikanu uvek je bilo primarno da bude gazda u Italiji, dok su se milanski rivali trudili da prate svetske tendencije i da pokušaju da pariraju Realu.

Milanu je to uspelo, ali su pobede nad Juventusom ipak postale posebna slast, koja će se, kasnije, doduše izgubiti. U eri GRE-NO-LI Rosoneri su zabeležili jednu od onih pobeda nad Juveom koja se pamti – 7:1. Legenda torinskog kluba Karlo Parola tada je dobio jedini crveni karton u karijeri, a Nordal dao tri gola. Kasnije je Šveđanin, nad kojim je napravljen preoštar faul, otišao u svlačionicu torinskog kluba:
“Izvini Karlo, ali stvarno ništa drugo nisam mogao da uradim.”

Romantična era Milana završila se odlaskom, odnosno silaskom sa scene švedskog trija GRE- NO–LI. Klub sa San Sira kasnije će postati ozbiljan i u evropskim okvirima, u nekom drugom sistemu, ali ideja dovođenja najboljih igrača na svetu ostaće zauvek kao nekakav amanet prethodnika. Probudiće je ponajbolje Silvio Berluskoni početkom devedesetih.

Gunar Gren preminuo je prvi 1991, s neostvarenom željom da postane mađioničar u ozbiljnom cirkusu – nesvestan da je to u stvari i bio. Italijani su ga nazvali profesorom fudbala. Nordal je otišao na neki drugi svet 1995. kao drugi najbolji strelac u istoriji Serije A (225) i čovek čiji rekord po broju golova u jednoj sezoni još niko nije nije oborio (35). Lidolma nema već skoro 10 godina, a i dalje ga zovu baronom. Jeste oženio ćerku jednog plemića, ali tu titulu zaslužio je na nekom drugom terenu...

MUNDIJAL JE ZA AMATERE!

Švedska kao reprezentacija nikada nije bila svetska velesila, a tome može da „zahvali“ sopstvenom fudbalskom savezu koji nije dozvoljavao da profesionalci igraju u nacionalnom timu. Tako je trio GRE-NO-LI propustio dva šampionata sveta i to kada su oni bili u top formi i zenitu – 1950. i 1954. Tek kada je profesionalizam „dobacio“ do Skandinavije učinjen je ustupak.

Kada su bili domaćini SP 1958. Nordal je već okačio kopačke o klin, dok su Gren i Lidolm imali 37, odnosno 35 godina. I igrali su, ova dvojica aktivnih, naravno. Šveđani su došli do finala sa Brazilom, poveli pogotkom Nilsa Lidolma u 4. minutu, ali je tada mlađani Pele preuzeo stvari u svoje ruke i gotovo sam okrenuo meč u korist svog tima. Na kraju je bilo 5:2 za Južnoamerikance.