1.11.14.

Kad je Serija A bila strah i trepet...

Zvuči kao pećinsko doba, ali u nekim davnim vremenima najbolji stranci su igrali u Italiji. Osamdesetih ih je bilo po trojica u ekipi, italijanski timovi su dominirali. Ko su deset najboljih stranaca u istoriji Serije A?

Početkom osamdesetih je uvedeno pravilo o dva stranca, kasnije je bilo trojica, pa je onda broj proširen, ali samo su trojica mogla da budu u protokolu. Jedinstvenim tržištem EU, ta ograničenja su izgubila smisao, uvedena je kvota igrača van Evropske unije, ali svejedno, oni najbolji zaobilaze Apenine.

A nekada nije bilo tako, znalo se, najbolji stranci završavaju upravo u Seriji A, Juve je u prvoj polovini osamdesetih dominirao sa Platinijem i Zbigniewom Boniekom, do kraja te decenije Maradona je Napoliju podario najveće dane. Milan je postao poznat sa "Letećim Holanđanima", to je ujedno bila verovatno i najveća generacija u istoriji kluba, mnogi kažu i italijanskog fudbala. Inter je pre "Calciopolija" poslednju titulu osvojio zahvaljujući svojim Nemcima, Mateusu, Klinsmannu i Bremeu koje je sa klupe predvodio Trapattoni.

Znalo se, Inter se oslanja na Nemce, Milan na Holanđane, u Romi su voleli Brazilce, Juve je nekako naginjao Francuzima...

Ali, ko su najboljih 10?

Po nama, bez dileme je Diego Maradona. Pre svega, on je jedan solidan, ali ne i veliki klub doveo do trona u konkurenciji velikih klubova sa severa. Naime, Argentinac je sa jednom dobrom, ali ne i velikom ekipom u žestokoj konkurenciji uspeo da stigne do dva skudeta. Nikada Napolitanci nisu napravili ništa u Kupu šampiona, ali su osvojili i evropski trofej KUP UEFA koji je bio neuporedivo jače takmičenje nego sadašnja LE. Uz to, "El Pibe" je Napulju doneo i jedan kup, koji je takođe mnogo više značio nego danas.

Sadašnji predsednik UEFA, Michel Platini je odmah uz rame Argentincu. On je inspirisao verovatno najbolji Juventus u istoriji, tim koji je osvojio KPK i prvi Kup šampiona u istoriji kluba. Platini je regularno u prvoj polovini osamdesetih osvajao i "Zlatnu loptu", čak tri puta (doduše samo su Evropljani tada bili u konkurenciji), a iako nije bio klasičan napadača uspeo je da tri puta bude i najbolji strelac Serije A.

Slično je napravio i Marco Van Basten koji danas slavi 50. rođendam. Mitski vođa napada Milana je dva puta bio najbolji strelac Serije A, osvojio je tri titule prvaka Evrope sa Milanom i tri "Zlatne lopte". Njegov niz je prekinut zbog povrede, morao je da se oprosti od igranja pre tridesetese, inače bi kolekcija bila i bogatija.

Ovo su prva trojica, bez ikakve sumnje, a iz osamdesetih treba pomenuti rimsku ikonu, Falcaoa. Brazilac je inspirisao šampionsku generaciju Rome koja je 1984. na svom "Olimpicu" igrala finale KEŠ i poražena je na penale od Liverpoola.

Još jedan Brazilac je ostavio dubok trag, on je verovatno jedini veći fudbaler u istoriji Udinesea od Di Natalea, U pitanju je naravno Zico, najbolji brazilski fudbaler osamdesetih, koji je u Udinama proveo samo dve godine, ali je 1983. bio i najbolji fudbaler šampionata, ali i najbolji igrač sveta u prestižnom izboru World Soccera. On i Causio su Udinese podigli na nivo najboljih italijanskih timova, a Zico je dao 22 gola u manje od 40 mečeva za Udinese. Navijači su demonstrirali kada je 1983. liga pokušala da spreči njegov dolazak u klub, i čak su se čuli zahtevi da se cela regija otcepi i pripoji Austriji!

Sa kraja osamdesetih i početka devedesetih nepravedno bi bilo izostaviti Mateusa, koji je u to vreme bio među najboljim igračima sveta i koji je uspeo da osvoji titulu sa Interom. Do Mancinija i Ibre, kasnije i Mourinha, to nikome nije pošlo za rukom, čak ni Ronaldu koji je u drugoj polovini devedesetih i početkom našeg veka nosio dres "Nerazzurra". On je bio blizu u maju 2002. ali ga je poraz u poslednjem kolu u Rimu od Lazia sprečio da osvoji titulu u Italiji. Ali, u svoje vreme je bio najbolji igrač šampionata, ali ga je povreda možda i sprečila da Morattiju donese titulu. Tokom pet godina u Interu, on je osvojio i zlatnu loptu i KUP UEFA, a pošto je postao svetski prvak sa Brazilom, otišao je u Real.

Među deset je svakako i Zidan koji je sa Juventusom izgubio par finala Lige šampiona, ali je osvojio titule i kao najbolji igrač sveta i najveći transfer u istoriji otišao u Madrid. Istini za volju, njegove godine u Juventusu ostaće zapamćene upravo po pomenutim izgubljenim finalima, ali i "Scudettu" u Peruggi u poslednjem kolu, no nema sumnje da je uz Platinija on najbolji francuski fudbaler koji je igrao u komšiluku, u Torinu.

Na kraju iz novijeg doba ne bi bilo fer izostaviti Zlatana Ibrahimovića, poslednju autentičnu zvezdu koja je igrala u Seriji A. Šveđanin je nosio dresove najveća tri kluba, nije osvojio titulu samo u poslednjoj godini sa Milanom, pre toga je dominirao dve sezone sa Juventusom, tri sa Interom i u debitantskoj u Milanu, osvajajuću "Scudetto".

Sa odlaskom Ibre kao da se spustila zavesa, jedini istinski veliki igrač koji nastupa u Seriji A je Carlitos Tevez, ali i on je već u godinama, a priznaćete da je daleko od igrača koje smo pomenuli.

Na listi je možda bilo mesta i za Pavela Nedveda, Ruuda Gullita, Rijkaarda, Rumenigea, sigurno smo dosta igrača i zaboravili, ne možemo da se odlučimo, pa neka oni podele deseto mesto.

Miris nekih boljih vremena za italijanski Calcio...

Izvor: sportske.net