3.12.14.

Dan kada su se ugasili reflektori nad "besmrtnima"


Ako bi se tražilo od navijača Milana da se prisete nekog negativnog momenta u onom zlatnom ciklusu pod vođstvom Arriga Sacchija, mnogi bi verovatno odgovorili da je to utakmica Olympique-Milan 1991. godine. Ono što se dogodilo te večeri, na stranu neočekivan, ali i zaslužen poraz Rossonera, predstavlja jednu od najkontroverznijih epizoda u međunarodnom fudbalu poslednjih decenija.

20. marta 1991. godine, na stadionu "Velodrome" u Marseju, na programu je 1/4 finale Kupa Šampiona između Olympique i Milana. Trener Arrigo Sacchi, koji je u prethodne dve godine sa Rossonerima dominirao u evropskom i svetskom fudbalu, osvojivši 2 Kupa Šampiona, 2 Evropska Superkupa i 2 Interkontinentalna Kupa, ima fantastičan tim koji igra odlično (otuda i nadimak "besmrtni"), ali je u prvoj utakmici na San Siru odigrao samo 1:1 protiv francuza, koje vodi belgijanac Raymond Goethals, a glavni igrač im je buduća Zlatna Lopta (i budući Rossonero), centarfor Jean-Pierre Papin.

Meč je bio nervozan od samog početka, Milan je pritiskao, ali bezuspešno. Mnogo faulova, mnogo zadržavanja lopte od strane francuske ekipe (kojoj je rezultat 0:0 odgovarao). Rossoneri ne uspevaju opasnije da zaprete golu igrača Olympique-a, kojima se polako smeši ostvarenje podviga...

I kao prirodna konsekvenca toka utakmice, u 75. minutu domaćini dolaze u vođstvo: Abedì Pelè centrira sa leve strane, Papin skače i glavom prosleđuje loptu do Waddle-a, koji postiže gol. Milan počinje da biva nervozan, nikako ne uspeva da preokrene meč u svoju korist, naprotiv, francuzi su nekoliko puta bili blizu drugog pogotka.

A onda se, u 90. minutu, događa nešto neočekivano: jedan od reflektora na stadionu iznenada se ugasio, primoravši sudiju da privremeno prekine utakmicu. I tu počnije događaj koji je izazvao najviše polemika u skorijoj istoriji Milana. Fudbaleri su podeljeni, neki su za nastavak utakmice, drugi su protiv toga. Ruud Gullit daje izjavu za tv kanal "Italia 1" i kaže da nije za nastavak meča, pozivajući se na povredu pravilnika, dok Tassotti, za istu televiziju, pokazuje spremnost da se utakmica ipak privede kraju.

Ono što je usledilo, ušlo je, na žalost, u istoriju evropskog fudbala: reflektor je proradio, gotovo u potpunosti, vidljivost na terenu je postala zadovoljavajuća, sudija je odlučio da se meč nastavi, ali Milan odlučuje da se vrati u svlačionicu. Odluku nisu doneli ni igrači, ni kapiten Baresi, ni trener Sacchi... Adriano Galliani silazi na teren i poziva svoje fudbalere da ne igraju, da odu u svlačionicu...


Rezultat: Milan gubi utakmicu službenim rezultatom 0:3, dobija zabranu igranja od godinu dana u evropskim kupovima, a štampa u evropskim zamljama osipa drvlje i kamenje po Rossonerima ("Sramota Milana", piše velikim slovima na naslovnoj strani lista "La Gazzetta dello Sport" narednog dana).

Pogledajte i VIDEO.
* * *
- Na "Velodrome" u Marseju tako je neslavno završen zlatni ciklus Arriga Sacchija, koji na kraju te sezone napušta mesto trenera Rossonera i odlazi na klupu reprezentacije Italije.

- Olympique iz Marseja je stigao do finala K.Š. (izgubio na penale od Crvene Zvezde), a osvojio ga  je (tj. novooformljenu Ligu Šampiona) dve godine kasnije (pobedivši Milan u finalu).

- Milan je narednih sezona, vođen novim trenerom Fabiom Capellom, četiri puta osvajao "scudetto" ('92, '93, '94 i '96), takođe igrao zaredom tri finala Lige Šampiona ('93, '94 i '95): dva izgubio (Olympique i Ajax), a jedno dobio (Barcelona).

- Adriano Galliani je nedavno rekao da će jednom otvoriti dušu i ispričati pozadinu celog tog događaja.