18.5.15.

Dan kada je Genije razmontirao Drim tim (VIDEO)

Krojfova Barselona je došla u Atinu kao najbolji tim u Evropi, a ispraćna je sa četiri komada uz veličanstvenu partiju i spektakularni gol Dejana Savićevića.

Dve godine posle prve titule prvaka Evrope, Barslona je 18. maja 1994. godine igrala novo finale. Johan Krojf je komandovao Drim timom kako se nazivala ta generacija Barselone. Sa statusom velikog favorita, Barsa je u Atini krenula po drugu titulu šampiona Evrope u tri godine. Preko puta je stajao Milan...

Milan kao autsajder sa mnogo problema i unapred prežaljen od mnogih. Daleko od toga da su Rosoneri bili slaba ekipa, ali Barselona je impresionirala na putu do finala, imala je veće zvezde u sastavu, veličinu kakva je Krojf na klupi.

Barselona je u grupi pregazila Spartak, Galatasaraj i Monako. Milan se mučio protiv Anderlehta, Verdera i Porta i u šest mečeva ostvario dve pobede uz dva remija i gol razliku 6:2. Barselona je u polufnalu pregazila Porto sa 3:0, dok je Milan istim rezultatom savladao Monako i zakazan je konačan obračun u Atini.

Barsa je imala zvezde Romarija, Stoičkova, Mihaela Laudrupa, Kumana, domaće snage Zubizaretu, Nadala, Amora, Bakera, dirigenta Gvardiolu na sredini. Milanova sezona je ostala u znaku tužne vesti da je Marko van Basten morao na četvrtu operaciju zgloba koja će mu okončati karijeru. Dok su Barsine zvezde bile u top formi i naoštrene za Milan, Rosoneri su morali da se pomire sa činjenicom da su za sva vremena ostali bez Labuda iz Utrehta.

Međutim, Van Basten je bio problem na koji se Milan do finala već navikao i koji je uspeo da neutrališe. Fabio Kapelo je gradio karijeru jednog od najboljih trenera sveta, iza sebe je imao čudesnu seriju od 59 mečeva bez poraza u prvenstvu, polako je napravio smenu generacija i nije više bilo čuvenog holandskog trilinga.

Kapelo je bio prvi trener koji je uveo sistem rotacije. U to vreme su samo trojica stranca mogla da budu u ekipi, što je bio problem za Rosonere koji su imali Dejana Savićevića, Marsela Desaija, Zvonimira Bobana, Žan-Pjer Papena, Florina Radučojua i Brajana Laudrupa. Kapelo je od Sakija nasledio granitnu odbranu sa Barezijem, Maldinijem, Kostakurtom i Tasotijem, kao i ofanzivce Masara i Donadonija. Lansirao je mladog Demetrija Albertinija umesto veterana Karla Ančelotija, a na gol je doveo Sebastijana Rosija.

Posebna priča je bio Đanluiđi Lentini, u to vreme najskuplji igrač sveta. Čovek zbog kojeg je Berluskoni srušio svetski rekord se u Milanu ispostavio kao totalni promašaj. Nije ga bilo u finalu zbog povrede, mada to za Kapela nije bio veliki problem. Daleko veći problem je bio što je Milan u finalu morao da igra bez standardnog štoperskog tandema Barezi - Kostakurta koji su bili suspendovani zbog kartona. Kapelo je ipak našao rešenje. Iskusni Filipo Gali je zamenio Barezija, a Paolo Maldini je prebačen na štopera gde je pokazao da će izrasti u velikana defanzive. Maldinija je levo zamenio Tasoti koji je prebačen sa desne strane, dok je njegovu poziciju zakrpio mladi Kristijan Panuči. Vezni red sa Desaijem, Albertinijem, Bobanom i Donadonijem je trebalo da dobije rat protiv Barsinih tehničara. U napadu su bili Savićević i Masaro. Kapelo se za taj meč odrekao Papena, Radučojua i Brajana Laudrupa. Međutim, mnogo veća senzacija je bila što je Krojf rešio da igra bez fenomenalnog Mihalea Laudrupa koji je bio jedan od najboljih igrača Barse.

Barsa je u atinsko finale ušla kao veliki favorita, a izašla je iz njega nokautirana i na nosilima. Rosoneri su očitali lekciju Kataloncima, deklasirali ih sa 4:0 i okončali epohu Drim tima. Kapelo je osvojio Ligu šampiona ponajviše zahvaljujući veličanstvenoj partiji Dejana Savićevića.

Kako je samo plesao Genije te večeri na Olimpijskom stadionu u Atini... Prvi gol je pao posle njegovog prodora po desnom krilu kada je asistirao Masaru. U nadoknadi vremena je Donadoni prošao po levoj strani, a Masaro opet bio na pravom mestu za 2:0.

Barsa je bila na konopcima, ali Milan nije prestajao da zadaje udarce. Savićević je igrao meč života! tek što je počelo drugo poluvreme, Genije postigao gol za sva vremena. Lukavo je uzeo loptu Nadalu pored aut linije, a onda pre nego što je ušao u šesnaesterac veličanstvenim lob udarcem savladao dugačkog Zubizareta koji je izleteo taman metara, dva dovoljnih da mu Genije spakuje lepoticu pod prečku.

Uz Zidanov volej protiv Leverkuzena, Savićevićev gol se smatra jednim od najlepših ustoriji finalnih mečeva za titulu prvaka Evrope.

Mogao je Dejo da postigne još jedan gol, ali je pogodio stativu. Nekoliko sekundi kasnije je Marsel Desai sjajnu partiju krunisao golom za konačnih 4:0.



Savićević je postao prvi igrač sa ovih prostora koji je titulu prvaka Evrope osvojio sa dva različita kluba. Kasnije će taj podvig ponoviti i Vladimir Jugović... Ali niko još zadugo neće u finalima ponoviti partiju Dejana Savićevića iz atinske večeri kada je razmontirao Drim tim.