29.9.16.

Desetorica odabranih koji su ukrali srce Berluskoniju (VIDEO)

Don Silvio je uvek imao miljenike, a oni su pisali istoriju velikog Milana.

Silvio Berluskoni danas slavi 80. rođendan, verovatno poslednji na mestu predsednika Milana. Kineske kompanije već su ušle u proces otkupa većinskog udela u vlasništvu kluba, a iako tu ima određenih problema, za očekivati je da se ceo posao ipak završi na obostrano zadovoljstvo.

Mnogo toga iza sebe ostavlja Berluskoni, a navijači Milana svakako će ga pamtiti po tome što je vratio sjaj Rosonerima od kada je 1986. preuzeo klub. Istovremeno, mnogo velikih igrača prodefilovalo je San Sirom u tom periodu, a poznato je da je Berluskoni uvek imao miljenike među igračima.

Pored Dejana Savićevića, koji svakako zauzima mesto u tom odabranom društvu, tu su na primer, Ronaldinjo i Rivaldo, neočekivano Klaudio Borgi, a zanimljivo, nema Kake i Andree Pirla, kao ni Zlatana Ibrahimovića.

ROBERTO DONADONI – Bio je prvi u nizu miljenika Silvija Berluskonija i to kada je on tek postao predsednik Milana 1986. godine. Tada 23-godišnji vezista Atalante plenio je brzinom, a Berluskoni je u ovoj trci uspeo da dobije večite rivale, porodicu Anjeli i tadašnjeg prvog čoveka Intera Ahilea Bortolotija. Donadoni se u Milanu zadržao 10 godina, bio motor ekipe koja ja dominirala Italijom i Evropom, osvojivši 17 trofeja.



RUD GULIT – Pri samom pomenu imena ovog Holanđanina mora da se ustane. I to ne bez razloga. Bila je to ljubav na prvi pogled, kada ga je Berluskoni video u Barseloni na trofeju Gamper, tradicionalnom takmičenju u srcu Katalonije uoči početka sezone. Gulit je igrao u PSV-u te 1987. godine, a Berluskoni je svom prvom saradniku Adrijanu Galijaniju bukvalno naredio da ga dovede u Milan. Šest sjajnih godina proveo je Gulit u dresu Rosonera, bio prvak Evrope dva puta i postao jedan od simbola Milanovog povratka na sam vrh.



KLAUDIO BORGI – Italijanska javnost, pa i Berluskoni zapamtili su ga po dobroj partiji za Argentinos Juniors protiv Juventusa u Interkontinentalnom kupu 1985. godine. A još poznatiji postao je nakon što je godinu dana kasnije sa Gaučosima osvojio Mundijal u Meksiku. Navodno je Berluskoni i u ovom poslu pretekao upravo Staru damu. Nije se snašao po dolasku u Milan, otišao je prvo na pozajmicu u Komo, ali je Berluskoni i dalje verovao u njega. Na kraju je ipak presekao legendarni trener Arigo Saki koji je rekao da mu Borgi nije potreban i Argentinac je prodat švajcarskom Ksamaksu.



MARKO VAN BASTEN – Još jedan Holađanin koji je uz Gulita i Franka Rajkarda, postao simbol novog Milana. Bilo je nemoguće ne zaljubiti se u fudbalsko umeće takvog asa. Berluskoni je prvo odgledao video kasetu sa snimkom utakmice Ajaksa i Liverpula. “On mora odmah da dođe u Milan“, uzviknuo je Berluskoni posle toga. “Labud iz Utrehta“. Osvojio je sve što se može osvojiti sa Milanom, poslednji meč odigrao je u sezoni 1992/93, a još dve godine se borio sa povredama pre nego što je priznao poraz u tom ratu.



ZVONIMIR BOBAN – Hrvatski vezista je svoju italijansku avanturu počeo pre 23 godine u dresu Barija. Milan ga je kupio od zagrebačkog Dinama, ali ga je prosledio Bariju na pozajmicu jer u to vreme klubovi su mogli da imaju najviše tri stranca. Boban je u tom trenutku bio višak, ali se posle samo godinu dana vratio u velikom stilu među Rosonere. Tehnika i klasa koju je hrvatski fudbaler posedovao umnogome su tih godina pomogle Milanu da ostane među najboljima u Evropi.



DEJAN SAVIĆEVIĆ – Prvi put Milan se upoznao sa njim još tokom onog legendarnog dvomeča sa Crvenom zvezdom 1988. godine, kada je magla pomogla Rosonerima da se plasiraju dalje i kasnije postanu evropski šampiona. Sledeći put Berluskoni se oduševio Savićevićem u meču Zvezde i Mančester Junajteda u evropskom superkupu 1991. godine. Tada je Savićević pomutio razum Crvenim đavolima. Kada je Berluskoni u jednom italijanskom listu video montiranu sliku Savićevića u dresu Juventusa, rešio da više ne čeka ni trenutak. I tako je 1992. godine Savićević stigao na San Siro, gde će postati Genije i jedan od najvećih Berluskonijevih miljenika, odnosno čovek koji je ostavio najjači pečat u osvajanju Lige šampiona 1994. godine i pobedi nad Barselonom od 4:0.



ĐANLUIĐI LENTINI – Posle nekoliko sjajnih sezona u Torinu, Lentini je postao nova meta Berluskonija koji je na kraju 1992. godine morao da plati svetski rekord od 13.000.000 funti kako bi ga doveo u Milan. Nisu prvog čoveka Rosonera u ovom slučaju, kao ni u drugim, zanimali saveti i kritike saradnika. Samo godinu dana nakon dolaska na San Siro, Lentini je doživeo strašnu saobraćajnu nesreću koja je, kada se pogleda iz ove perspektive, i koštala još bolje karijere. Najviše ga je zabolelo, kao što je priznao jednom, a slično je bilo i kod Savićevića, to što mu je Kapelo dao šansu na kašičicu u finalu LŠ protiv Ajaksa 1995. godine.



FILIPO INZAGI – “Kako ti, Filipo Inzagi, možeš da postižeš toliko golova i istovremeno trošiš toliko energije na žene“, upitao je Berluskoni ubojitog centarfora godinu dana nakon što je došao na San Siru. Doveo ga je za 36.000.000 evra. Od prvog gola 2001. protiv Breše do poslednjeg, 2014. u duelu sa Novarom, Inzagi je zadržao prepoznatljiv stil igre. Mreže je tresao uvek kada je bilo najvažnije i oborio je više klupskih golgeterskih rekorda.



RIVALDO – Osvajač Zlatne lopte iz 1999. godine bio je prvi igrač na svetu koji je probio granicu godišnje plate od 4.000.000 evra. Berluskoni je 2000. godine obećao da će ga dovesti u Milan i to samo nekoliko trenutka pošto je dao het-trik njegovim Rosonerima u Ligi šampiona. I na obostrano zadovoljstvo, transfer je realizovan u leto 2002. godine kada je Rivaldo stigao kao osvajač Mundijala sa Brazilom, a marketing Milana trljao je ruke zbog ovog unosnog posla. Nije Rivaldo u Milanu ponovio partije iz Barselone, ali je osvojio Ligu šampiona.



RONALDINJO – Nekada najbolji fudbaler sveta i verovatno poslednji veliki marketinški mega posao Berluskonijevog Milana. Brazilac je 2008. godine došao iz Barselone, a Rosoneri su mu priredili spektakularan doček.
“To je najveći igrač kojeg je Milan imao“, rekao je Berluskoni.



Zadržao se tri godine u dresu Rosonera, a osvojio je i trofej prvaka Italije.