5.10.16.

Sve što niste znali o Pjeru

Ko je pregovarao sa Sitijem, koliko ga je puta tražio PSŽ, šta je obećao Milanu, kako može u Real... Plus, o Baloteliju, Klopu, Levandovskom.

Nekoliko puta letos uzdrmala je Borusija fudbalsko tle Evrope zanimljivim transferima, međutim, najjača bomba nije eksplodirala. Rukovodstvo Dortmunda uspelo je da deaktivira spravu koja bi, da je „pukla“, imala verovatno razarajuće dejstvo po ambicije Milionera. Sačuvan je Pjer Emerik Obamejan, uprkos - otkriće i sam atraktivni centarfor - nekoliko vrlo primaljivih ponuda.

Bar dve takve imao je reprezentativac Gabona tokom prethodnog prelaznog roka. Jednu iz Mančester Sitija, u vrednosti od oko 70.000.000 evra.
„Tačno je. Bilo je razgovora sa Građanima. Moj otac je pregovarao sa klubom, ali se na kraju ništa konkretno nije desilo“, ne okoliša Obamejan u razgovoru za francuski magazin „Jedanaest“.

Štaviše, dodaje da ga je osim Pepa Gvardiole hteo i Pari Sen Žermen. Sad, logično, posle odlaska Zlatana Ibrahimovića. Ranije, takođe...
„Na kraju moje prve sezone u Dortmundu postojali su kontakti sa PSŽ-om. Isto tako i narednog leta. Uostalom, u skoro svakom prelaznom roku bilo je priča. Ništa se nije desilo. Svaki put bi se završilo na pogrešni način. Samo to mogu da kažem. PSŽ ima ambiciju da osvoji pehar Lige šampiona, pa će im možda biti potreban fudbaler kao što sam ja“.

Treća ponuda nije bila konkretna, ali se o njoj priča godinama. U pitanju je Real.
„Mislim da je postojao interes i sa te strane. Ništa više. Zato nisam ni prešao u Madrid. Rekao sam da mi je Real u srcu i da sam obećao dedi da ću otići tamo jednog dana. Nadam se da će mi se namera osvariti. Nisam zbog toga očekivao odgovor Florentina Pereza ili Zinedina Zidana. Samo su me pitali u jednom intervjuu koji je klub mojih snova i ja sam odgovorio da je to Real. Predamnom je još vremena. Nisam to kazao da bih ih se dodovorio. Nisam se previše zanosio. Ako me žele, oni će doći po mene. Ako ne, šteta. Znam da su kontakti postojali“.

Karijera Pjera Emerika Obamejana se razvijala vrtoglavom brzinom otkako je leta 2013. iz Sent Etjena prešao na Vestfalen. Među Zelenima je nagovestio potencijal, koji nije ni mogao da dođe do izražaja jer su ga čelnici Milana, posle razvitka u mlađim kategorijama, neprestano slali na pozajmice. Četiri godine uzastopno: Dižon, Lil, Monako, pa Sent Etjen.
„Bilo mi je teško na početku svake sezone. Dolazio bih u Milano i vrlo brzo odlazio. U prvoj sezoni sam bez pogovora prihvatio da je za mene najbolje da se oprobam u Dižonu. Plan je bio da se iz Druge lige plasiramo u elitni rang. Narednog leta su me pozajmili Lilu, uz nadu da ću se jednog dana vratiti na San Siro. Mislio sam: „ako se protekne kako očekujem(o)...“ Ne ide baš sve kao podmazano u životu. Posle toga sam otišao u Monako. Od tog trenutka pozajmice su mi dosadile. Hteo sam da me stave u jedan klub, da ne mrdam, da znam da ću za njega da igram. Želeo sam da mu rukovodioci veruju. E, to mi je desilo u Sent Etjenu. Kad vas plaćaju onda uvek dajte celog sebe, zar ne?“

Sent Etjen je, konačno, posle samo jedne sezone, otkupio njegov ugovor od Milana, ali je kod Pjera ostao gorak ukus što nije odigrao nijedan takmičarski meč za Rosonere.
„Žalim pomalo za Milanom. Video sam Adrijana Galijanija letos na finalu Lige šampiona na San Siru. Bilo mi je drago što sam ga sreo. Njemu, takođe. Čestitao mi je na svemu što sam postigao i rekao: „znam da sad ne želiš da se vraćaš, ali ako jednog dana poželiš, dobrodošao si kod nas“. Odgovorio sam: „Biće mi zadovoljstvo“.

Obamejan je nedavno dospeo u žižu javnosti i zbog uveravanja da bi Mario Baloteli mogao da procveta u dresu Nice, prognozom da će nestašni napadač na Azurnoj obali postići 20 golova ove sezone.
„Može, može on to, ali ne ne zavisi sve od njega. Ako ostane posvećen fudbalskim stvarima, onda je to ostvarivo“.

Dve godine u Borusiji sarađivao je sa Jirgenom Klopom, koji je u njemu razbuktao golgetersku vatru, što se vidi po podatku da je je u tom periodu postigao 41 gol. Isto koliko i u kompletnoj pređašnjoj karijeri.
„Klop je harizmatična ličnost. Na početku nije bilo lako pod njegovim vođstvom. Ipak, on je čovek od reči, mada je pomalo i luckast. Emotivan je, vrlo blizak igračima, lako pokazuje osećanja, ljutnju ili radost“.

U prvoj sezoni u Nemačkoj dao je 13 prvenstvenih golova, u narednoj 16, lane 25, ali nijednom to nije bilo dovoljno za status najboljeg strelca. Dvaput je zlatnu kopačku osvajao Bajernov Robert Levandovski, jednom Aleksandar Majer (Ajntraht).
„Nadam se da ću ove sezone dati više golova od njega. Opet ćemo voditi žestoku borbu za status prvog strelca lige. Levandovski je dve godine bio najbolji strelac Bundeslige, mora i to da se promeni. Bilo bi pošteno...“

Novinari magazina „Jedanaest“ su ga na kraju pitali plašili se kraja karijere, odnosno podsetili da će, kako vreme bude odmicalo, njegova zvezda sve više tamniti?
„Znam da me to čeka. Spreman sam, jer me je otac spremio i za takvu životnu situaciju. Postaraću se da dotad napravim što je moguće upečatljiviju karijeru, kako bi me ljudi po nečemu pamtili. Ljudi pamte pobednike, prave sportske legende“, uverava Pjer Emerik Obamejan.

Nemamo šta da dodamo...