8.6.17.

Milan konačno platio za igrača koji mu fali skoro 10 godina: RR #68 rešava prokletstvo „trojke“?

Kakvi su sve promašaji izređali, veliki će teret biti na novom pojačanju Rossonera.

Ricardo Rodríguez je i zvanično postao treće pojačanje Milana. Švajcarac je danas prošao i testove fizičke spreme i u društvu direktora Fassonea i Mirabellija potpisao ugovor. Jedan od najtraženijih levih bekova u Evropi prethodnih sezona je potpisao saradnju na četiri godine sa Rossonerima. I možda rešio muku koja muči Milan već skoro 10 godina.

Od one generacije koja je Milanu donela poslednja titulu prvaka Evrope 2007. godine u Atini, slavni klub ne može da ubode sa pojačanjem na poziciji levog beka. Otkako je Marek Jankulovski prošao svoj zenit, Milan se mučio da pronađe pravo rešenje na poziciji levog beka na kojoj je pre Jankulovskog godinama suvereno dominirao Paolo Maldini.

Tražio je Milan levog beka na svim stranama sveta, ali je srljao iz greške u grešku. Španski talenat Dídac Vilà nikada nije napravio proboj kao što se očekivalo. Taye Taiwo je bio sledeći promašaj, nije bio ni senka levonogob bombardera iz Marseillaa. Luca Antonini je u tom periodu igrao najviše na levoj strani odbrane, ali je uvek bio najslabija karika. Alžirac Djamel Mesbah se ubrzo pokazao kao katastrofalno pojačanje, a Urby Emanuelson iz Ajaxa je takođe razočarao... Potom je i Kévin Constant bio predmet podsmeha, a još veće razočaranje je bio Kolumbijac Armero. Zato je Mattija De Sciglio kao dešnjak često okrivao poziciju levog beka ali ni on nije delovao kao pravo rešenje. U međuvremenu je kratko po levoj strani igrao i Salvatore Bocchetti. Toliko „uspešno“ da ga se više niko i ne seća. Dobro je počeo Luca Antonelli, ali se često povređivao i nije uspeo da se potvrdi. Poslednji u nizu promašaja je bio argentinski levi bek Leonel Vangioni, ali posle samo godinu, Montella jedva čeka da mu vidi leđa...

Zato će biti zanimljivo videti kako će proći Ricardo Rodríguez. Otkako se pojavio u Cirihu kao veliki talenat, bio je u beležnicama evropskih skauta. Za 8.500.000 evra ga je kupio Wolfsburg gde se vrlo brzo profilisao kao jedan od ključnih igrača. Do pre godinu dana se pominjalo da su za njega zainteresovani Manchester United i Real Madrid, hteo ga je i Inter, a na kraju ga ugrabio Milan. I to po bagatelnoj ceni od 15.000.000 evra plus dodatnih 3.000.000 evra na ime eventualnih bonusa. Pre samo godinu dana je vredeo duplo više, a na kraju Wolfsburg odsutao i od fiksne otkupne klauzule u visini od 22.500.000 evra. Rodríguezova cena je pala i kao posledica očajne Wolfsburgove sezone.

Novo rukovodstvo Milana nije ponovilo Gallianijevu grešku jurenja jefitinih i neporoverenih levih bekova, već je platilo pristojan novac za jednog od najboljih na toj poziciji u Evropi. Uz nadu da će konačno leva strana odbrane Milana postati njegova vrlina, a nikako rak-rana koju su rivali slasno koristili.


Rodríguezova prednost je i što može uspešno da igra u formaciji sa trojicom u poslednjoj liniji gde bi on imao ulogu levog spoljnjeg u veznom redu. Takođe, veliki plus mu je i izvođenje prekida. Ima moćnu „levicu“ kojom je često znao da postigne ili namesti gol. Milanu će njegovi prekidi dobro doći s obzirom da nisu imali klasičnog specijalistu za prekide. Na 149 mečeva u Bundesligi je dao 15 golova i imao 26 asistencija što je jako dobar učinak za beka.

Švajcarac je dočekan u Milanu kao predvodnik nove generacije koja bi trebalo da, makar za početak, vrati Milan u Ligu šampiona. A onda i u borbu za trofeje... Rodríguez je dobio reon kojim je gospodario legendarni Maldini. Naravno, njegovu „trojku“ na dresu nije, ali će na terenu pokušati da oživi uspomene na igra Milanove ikone. Za početak, na dresu će nositi broj 68.