14.7.17.

Put kojim se počelo češće ići: Leo potpisao! Traka, plata, bonusi, pa pravac Kina

Milano je danas centar fudbalskog sveta.

Rekli su „završićemo za 72 sata“, a završiše za 48.

Svaka čast upravi Milana. Ovakav tranasfer ne viđa se svaki dan. Rossoneri su munjevitom akcijom zgrabili Leonarda Bonuccija i doveli ga kao poslednje (zasad) i definitivno najzvučnije pojačanje u letnjem prelaznom roku.

Doskorašnji stub odbrane Juventusa stigao je, malo iza 15 časova, u Casa Milan i završio transfer u vrednosti od 40.000.000 evra (fiksno obeštećenje). Plus 2.000.000 na ime bonusa. Slede lekarski pregledi, overa potpisa u FS Italije i put u Kinu, na azijsku turneju. Time je okončana brzopotezna akcija čelnika sedmostrukog prvaka Evrope u čiju realizaciju je malo ko mogao da poveruje pre dva dana.

A desilo se. Posle šest Skudeta, tri kupa i tri trofeja Superkupa, Leo menja klub. Ne i broj na dresu, jer će 19 - postao mu zaštitni znak u Juventusu - zadužiti i od ekonoma Milana. Taj broj uzeo je Francku Kessiéju, novajliji iz Atalante, koji je u njemu promovisan kao prvo od osam pojačanja u aktuelnom prelaznom roku.



Leonardo Bonucci nije samo dobio isti broj kao u Torinu, već i kapitensku traku. Biće glavnokomandujući novog projekta kluba, oslonac u defanzivi i čovek od koga se očekuje da pokaže liderske crte, koje, bez obzira što su nosili traku, nisu imali dosadašnji kapiten Riccardo Montolovo i njegov zamenik Ignazio Abate.

Iako se spekulisalo da će mu plata biti fiksno 7.500.000 (kao Higuaín), Bonucci će u Milanu zarađivati 6.5000.000 po sezonu. A dodatni 1.000.000 ukoliko ispuni određene bonuse, koji su više nego realni i tiču se broja utakmica i ispunjavanja prioritetnog zadatka u vidu plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, narednog leta. Ugovor je do 2022. Kad istekne, Leo će imati 35 godina. Najbolje doba za štopera.

Inače, na današnji dan pre pet godina za Milan je potpisao Thiago Silva i bio sjajno pojačanje. Navijači veruju da će i Bonucci. Na neki način, već je ispisao istoriju, postao je tek 11. fudbaler otkako se igra fudbal u Italiji koji je nosio dresove tri najveća tamošnja kluba: Intera (2005-2009), Juventusa (2010-2017) i Milana.

U prošlosti, naročito tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina, kad je Serija A bila na vrhuncu, nezamislivo je bilo da se tako lako menjaju dresovi. Tad su se čelnici velikana gledali preko nišana, nije ni bilo moguće da neko pređe, pa su predratni fudbaleri Luigi Cevenini (1927), Giuseppe Meazza (1942) i Enrico Candiani (1949) dugo bili jedini u tom nizu. Kasnije su se na listu „jedan u tri“ dopisali Aldo Serena (1985) i Roberto Baggio (1998), a početkom trećeg milenijuma, kad su olabavili odnosi u upravi i počeli da bivaju maltene prijateljski, zabeleženo je da taj put od jednog, preko drugog, do trećeg kluba, prelaze: Edgar Davids (2004), Christian Vieri (2005), Patrick Vieira (2006), Zlatan Ibrahimović (2010), Andrea Pirlo (2011) i sad Leonardo Bonucci (2017).

Put kojim se ređe ide je ponovo prohodan...