23.10.17.

Milan - Kineski "lilihip", od Sir Olivera do Superhika

Metastaza prosečnosti odstranjena letos zapela je na neudobnog ringišpilu koji se kreće brže od vremena. Zbilja, sve podseća na epizodu "Alan Forda" u kojoj ipak spas neće stići sa neba od kineskog Superhika, pogotovo ne uz zvuke Wagnerove "Valkire".

Svaka Milanova nevolja, a ima ih toliko, da mogu da otvore posebno odeljenje za istraživanje haosa i gubljenje vremena u ovoj deceniji, ima Berlusconijev potpis. On je sa razvalina nekadašnjeg carstva otišao vozeći bager kojim su se oni što ostaju nadali da će zatrpati rupu.

Ta provalija između očekivanja i činjenja nikako neće biti rešena time što će u temelje novog neuspeha ugraditi glavu Vincenza Montelle. On je dobio tim na upravljanje, ali i nepovoljan kredit, onaj isti što iza reklame za osmeh prijatne službenice krije izvršitelje i zaplenu koju nikada nećete videti na televiziji.

Ta tužna priča jeste uključivala trošenje na crtu sumnjivih likova kojima je Berlusconi preprodao robu poput Sir Olivera i zaždio u demenciju vile u Arkoreu, gde se i na bunga-bungu nahvalatala prašina. Likovi koji se u svakoj dobroj epizodi "Alana Forda", mogu prezivati jednostavno Li, nisu bogati, niti mogu da očekuju da će kakav kineski Superhik krasti narod u njihovo ime.

Kada je Marcello Lippi tvrdio da niko ozbiljan, osim istražnih organa nije čuo za avanturiste koji su uzeli pare pod kamatu i kupili Milanove dugove i veliku istoriju, oprezniji su se praćakali, potopljeni talasom letnje euforije.

Naravno da je Milanu bio potreban rez, prosečnost je metastazirala u ovoj deceniji, međutim, pitanje je šta je ostalo pošto su licencirani mesari u rukavicama obavili posao na operacionom stolu. Možemo se sada smejati Leu Bonucciju, međutim, samo neznalica može da tvrdi da je on za jedno leto postao istrošena, bušna mešina, ili da je Milan bacio 230 miliona evra. Nikako, samo, svi ti igrači izvučeni iz svog sistema bačeni su na neudobni karusel, ringišpil koji ubrzava bez kontrole.

Zbog čega je tako?

Jer, u tom perpetumu ili ako hoćete perpetusu što su govorili lombardijski preci, ogromne želje je sadržan nedostatak vremena. Zakon kretanja je brži od vremena, pošto je, kako rekoh, Milan u rukama zelenaša prijatnog izgleda.

Kamatari drže 300 miliona duga uz interes od 10%, sledećeg oktobra, na godišnjicu poraza u svekineskoj bici na "Meazzi" pre osam dana, misteriozni Li iz Hong Konga će morati da vrati novac. Njegovi pokušaji da refinansira dug nisu stigli ni do nastavka one reklame sa početka priče, nije mu se dugonoga lepotica nasmešila i još mu ponudila da uzme neki dodatni keš, pa jasno, on je u nevolji u kojoj je Montella poslednja rupa na svirali.

Niko još nije video rudnike fosfata koje navodno porodica Li poseduje negde, ovo je toliko fantastična priča da nadilazi onu po kojoj u Srbiji svaka vlast nađe naftu, škriljce i gas u izbornoj kampanji.

Izgleda da je imao ludu nadu da će među milijardu Kineza naći avanturiste slične sebi, da će uspeti da okupi konzorcijum bogatih i voljnih, spremnih da se pozovu na ime Milana u poslovnom svetu.

I tu dolazimo do poente. Sa Lijem niko od velikih igrača neće raditi, prosto, kineska valuta je četvrtasta, ne kotrlja se, pisao sam vam o tome i kada je "Suning" stigao u Inter.

Drugo, komunisti osim religije mrze svaku inicijativu koja podrazumeva rizik bez kontrole svemoćnog oka u Pekingu, niko ko stvarno ima pare neće iskušavati naklonost ljudi u sivim odelima i mekim kabinetima.

Treće, bajka o Kini je uvaljena italijanskoj javnosti kao kombinacija nostalgije za lilihipom iz velikih vremena Serije A, i užeta za spasavanje.

Kako je to objasnio šef marketinga Barcelone, Francesco Calvo, koji je iz Juventusa otišao sa ogromnom odštetom, ali bez žene (ona je podelom imovine pripala predsedniku Agnelliju) u Kini više nema mesta. I o tome sam pisao, u fudbalskom "Riziku" su tenkići podeljeni, postoje Real, Barça, United i još par engleskih klubova. Novac je već osvojen i za padobrance nema mesta. Azija ne ostavlja, pogotovo sa željom Kineza da prenesu dobre stvari na teritoriju sopstvene kontrole, nikakav prostor da zaradiš dodatnih 60 ili 70 miliona godišnje i uz igranje u Ligi šampiona, fakturišeš snove hiljadama kilometara daleko.

To neće uspeti ni "Suning" koji ima ogromne prihode, pa može da dozvoli, jasno uz komunistički blagoslov, igračku poput Intera, Milanovi Kinezi nemaju ništa, osim dugova.

Pa, kako će se ova priča završiti?

Montellinom smenom svakako, to da li će Gattuso divljati pored linije, ili će Mazzarri probati da oživi Bonuccija u 3-5-2 koju ima u malom prstu, totalno je nebitno. Milan će, ako ne osvoji LE, ili ne uđe u top 4 u Seriji A, za godinu dana plivati sa glavom iznad vode, vezanih ruku.

Jedna stvar je što će morati da proda po diskontnoj ceni većinu igrača koje je doveo, druga što će ga to katapultirati u vremensku mašinu, negde u 1985. kada je bivši predsednik pobegao u Južnu Afriku, a navijač Intera, Silvio Berlusconi kupio jeftiniji milanski tim sve dok je "Valkira" svirala i helikopter sleteo sa neba među razdragane navijače.

Samo, nikakva druga paralela ne može da se povuče, jer ovoga puta spas svakako neće stići iz oblaka čak ni u liku pijanog Superhika, niti će poverioci imati milosti. Ono dalje, neću da vas plašim, dovoljno je...

Izvor: sportske.net