21.1.19.

Ovo nismo videli jedno 10 godina: Paquetá doneo duh Brazila u Seriju A, Borini i Suso upucali odličnu Genou (VIDEO)

Iz zasade...

Favorit je opravdao očekivanja, mada je utisak da ne bi bilo toliko nezasluženo ni da je iz Đenove poneo samo bod, a ne sva tri. Međutim, sreća je danas bila na Milanovoj strani, pa su u bizarnoj atmosferi polupraznog stadiona “Luigi Ferraris“ – domaći navijači su bojkotovali meč posle odluke da se on pomeri za danas zbog rizika od huliganskih tuča u večernjem tereminu – Rossoneri slavili sa 1:0 i vratili se na četvrto mesto na tabeli Serije A, koje znači i plasman u Ligu Šampiona.

Možda i pomalo iznenađujuće s obzirom na to da izabranici Gennara Gattusa najblaže rečeno ne igraju posebno blistav fudbal, ali na ruku im ide što se muče i Roma i Lazio, pa još mogu da se zanose elitom u kojoj Milanu objektivno gledano po kvalitetu trenutno nije mesto. Mada, i tu ima pomaka. Lucasu Paqueti će biti potrebno vreme da se privikne na italijanski fudbal, ali barem pokazuje da se ne plaši da preuzme odgovornost. U prvom poluvremenu umalo je odvalio stativu udarcem sa oko 30 metara, a u drugom je impresionirao navijače fintom karakterističnom za kraj prošlog i početak ovog veka, fintom kakva se u modernom fudbalu retko viđa...


Međutim, baš kod tebe finte videli smo i mračnu tamu 35.000.000 evra vrednog pojačanja. Paquetá jeste na superatraktivan način iz izgre izbacio Daniela Bessu, ali je potom promašio pas i otvorio Genoi kontru koja je mogla – možda bolje reći morala – da rezultuje golom. Imao je Paquetá u 66. minutu odličnu šansu i da sa peterca glavom zakuca loptu u mrežu, ali je tukao pravo u Andrei Radua što nas uz ovo malo prepotentno razmetanje driblinzima uverava u mišljenju da je Lucas jednostavno takav igrač: ili će ga obožavati ili će ga mrzeti. On je tako izabrao.

Sa druge strane, Italijani ko Italijani uvek su spremni da žrtvuju lepotu za rezultat, osim kad su u pitanju automobili i moda doduše. Pa je tako utakmica premoljena u 72. minutu kada je na odličnu prizmenu loptu Andree Contija iskusni Fabio Borini samo postavio nogu i postigao ligaški prvenac u sezoni.


Taj pogodak gostujućeg tima otkrio je zašto Genoa, uprkos određenom kvalitetu u nogama, tavori u donjem domu. Najprostije rečeno: luzerski mentalitet. U prvih sat vremena imali su veiki broj šansi za gol, trebalo je štaviše da pobedu, Bessa i odlični Darko Lazović (večeras možda i najbolji na terenu u svom timu) stavljali su Milanovu odbranu na ozbiljne muke, ali posle tog jednog gola mreži domaćeg tima – jedno veliko ništa od Genoe.

Nije baš ni ovaj Milan onaj nemilosrdni velikan kome je pre deceniju i kusur bila dovoljna jedna šansa da završio posao, ali i ovakav kakav je ipak ima određenu rutinu. Pitajte recimo Susa, koji i te kako zna kako da iz punog trka gađa u suprotnu stativu baš kad se meč lomi. I to je ta razlika.


Inače, Milan je igrao bez Gonzala Higuaína čiji se transfer u Chelsea očekuje svakog časa, dok u Genoinom timu nije bilo suspendovanog Krzysztofa Piąteka, ali ne samo zbog kartona, već i zbog toga što će baš on zameniti Argentinca na San Siru. Zbog povreda ili suspenzija u Milanovom timu nije nilo ni Kessija, Calabrije, Romagnolija, Biglije, Caldare, Bonaventure... Cristián Zapata se povredio već u prvom poluvremenu.