Istorija

A.C. Milan (ital. Associazione Calcio Milan) je fudbalski klub iz Milana, Italija. Osnovali su ga 1899. godine englezi Herbert Kilpin i Alfred Edvards. Klub se tokom svog postojanja takmičio u Seriji A, najelitnijem takmičenju u Italiji, osim u 2 sezone početkom 80-ih, kada se takmičio u Seriji B.

Milan je osvojio 18 evropskih i svetskih titula i zajedno sa Boca Juniorsom najuspešniji je na svetu. Milan je osvojio 4 svetske titule, više nego bilo koji klub. Osvojio je Interkontinentalni Kup 3 puta i jednom Svetsko Prvenstvo za klubove. Liga/Kup Šampiona su osvojeni 7 puta (samo je Real Madrid uspešniji sa 9 titula), Super Kup Evrope rekordnih 5 puta, a Kup pobednika kupova 2 puta. Milan je bio šampion Italije 18 puta, samo je Juventus sa 27 titula uspešniji. Kup Italije i Superkup Italije su osvojeni po pet puta. Kup Uefa/Liga Evrope je jedini veliki trofej koji Milan nikad nije osvojio.

Milan je takođe osnivač i član grupe klubova G-14. Dom fudbalera Milana je San Siro, koji je takođe poznat i kao Giuseppe Meazza. Stadion, koji deli sa gradskim rivalom Interom, najveći je u Italiji, sa kapacitetom od 82.995 mesta. Valsnik kluba je Silvio Berlusconi, dok su potpredsednici njegova ćerka Barbara Berlusconi i Adriano Galliani. Milan je jedan od najbogatijih klubova u Italijanskom i svetskom fudbalu.

Počeci i istorija kluba do Berlusconijeve ere
Ekipa Milana 1901. godine
Klub se osniva 1899. godine pod imenom "Milan Cricket and Football Club" od strane engleza Alfreda Edvardsa i u njegovu čast klub dobija ime Milan, kako ga englezi zovu grad Milano. Biraju se crveno-crni dresovi, da bi se istakla želja, žestina i velika borbenost ekipe. Prvi trofej po nazivu "Medaglia del Re" (Kraljeva medalja) osvojen je 1900. godine, a prva titula prvaka već 1901.

1908. godine jedan deo kluba nije hteo da prizna italijansku dominaciju u njemu i odvaja se, pa tako nastaje FC Internacionale (Inter), Milanov najljući i najveći protivnik.

Nakon Prvog svetskog rata, počinje period stagnacije i loših rezultata, koji se tek uspevaju popraviti krajem 40-tih godina i onda započinje Milanova "prva zlatna era". Milan posle 44 godine osvaja šampionsku titulu predvođen trojicom šveđana: Gunar Grenom, Gunar Nordalom i Nils Lidholmom. Posebno se istakao Gunar Nordal, sa 35 golova u sezoni 1949/50 tj. rekordom koji još nije nadmašen u Serie A. Milan je šampion i 1955., 1957. i 1959. Postaju prvaci takođe i 1962. godine kada je bio trener Nereo Roko, tvorac legendarnog stila igre "Catenaccio". Najveće zvezde u tom periodu su bila dva Italijana Đani Rivera i Jose Altafini. Osvojili su i dva puta Kup Šampiona: 1963 i 1969. Međutim, posle toga klub ulazi, kako u finansijsku, tako i u rezultatsku krizu, dok njihov gradski protivnik Inter doživljava najveće uspehe.

70-tih godina Milan osvaja 3 nacionalna kupa i 2 kupa pobednika kupova, ali glavni cilj je 10-ti "scudetto" koji bi doneo prvu zlatnu zvezdicu iznad grba kluba. To se događa 1979. godine, kada im je trofej u šampionatu doneo izvanredni Gianni Rivera. Međutim, u sezoni 79/80, kod Milana i Lacija se utvrđuje da su neke mečeve nameštali i bivaju kažnjeni putem u Seriju B. Milan se odmah nakon godinu dana vraća u Seriju A, ali očajnim igrama te sezone, opet doživljava katastrofu i sele se ponovo u niži rang takmičenja.

A.C. Milan je rangiran kao deveti na FIFA listi najboljih klubova 20. veka.

Berlusconijeva era
Nakon velikih poteškoća, 1986. godine klub kupuje tada poznati biznismen Silvio Berlusconi, koji počinje da vuče poteze koje će Milan vratiti na stare staze slave. Jedan od najboljih je dovođenje tada mladog trenera Arriga Sacchia, ali i sjajnog holadskog tria u kome su bili: Ruud Gullit, Marco van Basten i Frank Rijkaard. Od italijanskih igrača dolaze Carlo Ancelotti, Roberto Donadoni i Giovanni Galli. Prvaci postaju ubrzo, 1988. godine, a godinu kasnije osvajaju i Kup Šampiona i Interkontinetalni Kup. Godinu kasnije Milan uspeva da odbrani oba ta trofeja. Arriga Sacchija na klupi menja Fabio Capello, sa kojim Milan osvaja tri uzastopne titule: od 1992. do 1994. godine, odigravši sezonu bez poraza. 1994. osvajaju još jednu Ligu Šampiona u legendarnoj utakmici sa Barcelonom kada je rezultat bio 4:0 u korist rossonera. Okosnicu toga tima činili su: Dejan Savićević, Zvonimir Boban, Paolo Maldini Alessandro Costacurta i harizmatični kapiten Franko Baresi. Nakon toga usledio je period osrednjih rezultata bez trofeja. Međutim, ubrzo, u sezoni 1998/1999, kada su ih svi videli bez šansi, klub osvaja titulu šampiona Italije. 2003. godine postaju opet Šampioni Evrope, osvajaju Ligu Šampiona, predvođeni Andriyem Shevchenkom, Rui Cpostom, Filipom Inzaghijem, Andreom Pirlom i drugim. A u sezoni 2006/07. ponovo dolaze do finala Lige Šampiona koju i osvajaju, pobedom protiv Liverpula, rezultatom 2:1.

Stadion
Stadion tima je San Siro sa 82.995 mesta, poznat i kao Stadion Giuseppe Meazza, po bivšem fudbaleru koji je igrao kako za Milan, tako i za Inter. Ime San Siro je preuzet iz okruga gde je stadion smešten. San Siro je domaći teren za Milanu od 1926., kada ga je privatno sagradio klub. Deli ga sa Interom od 1946. godine, kada je drugi veliki milanski fudbalski klub prihvaćen kao sustanar. Stadion je poznat po fantastičnoj atmosferi zbog blizine sedišta terenu. Dana 19. decembra 2005., Milanov potpredsednik i izvršni direktor Adriano Galliani, najavio je da tim ozbiljno radi na tome da se preseli sa San Sira. On je rekao da će se Milanov novi stadion biti na nivou na Veltins-Arene i po standardima fudbalskih stadiona u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Španiji. Verovatno će se stadion koristiti samo za fudbalske svrhe (biće bez atletske staze). Novi stadion bi trebalo da bude nazvan po sponzoru. Ostaje da se vidi da li je to realan plan ili je ovo samo trik koji treba da primora vlasnika (grad Milano) da proda San Siro za nominalnu naknadu kako bi se nastavilo sa renoviranjem. Takođe su se pojavile i glasine o nameri Intera da se izgradi novi stadion koji takođe može uticati na ovu odluku.